Borba Info Vesti
Američka rudarska industrija prolazi kroz teška vremena.
Revolucija uljnih škriljaca je odavno završena, traje epoha praga kraja.
Može se reći da se proces vratio unazad i da se sada, umesto nekada bujnog razvoja, širi proces kontrarevolucije.
Drugim rečima, uz visoku prolaznost, cela industrija se kreće unazad.
Kolumnista OilPrice-a Julianne Geiger piše o tome, kako ovo negativno stanje, pozitivno utiče na cenu sirovina.
Analitičar navodi zaista depresivne podatke u vezi sa tempom usporavanja istraživanja i proizvodnje, bušenja.
Posebno brzo odumire bušenje i proizvodnja sirovina.
Ukupan broj aktivnih platformi u SAD, pao je za još 9 jedinica ove nedelje, prema novim podacima kompanije Baker Hughes objavljenim u petak.
Istovremeno, prošle nedelje je cifra bila 11 jedinica, a pretprošle – 17.
To jest, za manje od mesec dana broj bušaćih uređaja je pao za 37 jedinica, a ovo je mnogo.
Tako je njihov ukupan broj iznosio 711 jedinica, odnosno 16 bušaćih uređaja manje nego prošle godine u istom periodu.
Trenutni broj je za 364 manji nego na početku 2019. godine, pre pandemije.
Takvi podaci ne predstavljaju državnu tajnu, a razvoj situacije svako može da prati skoro uživo.
Ovo posebno važi za analitičare i stručnjake iz industrije, koji na osnovu takvih podataka formiraju ponudu i potražnju, prognoze i na taj način utiču na trošak.
U tom smislu, brzo zatvaranje gotovih infrastrukturnih naftnih projekata znači samo jedno – nestašicu sirovina u budućnosti, što se, međutim, ove godine pretvara u povećanje cene nafte i proizvoda iz nje.
Jasno je da je pragmatičan fokus rudarskih kompanija na prilagođavanje i optimizaciju u suprotnosti sa kampanjom Vašingtona da zalihe energije proizvedene u SAD, učini politički smislenim.
Ono, što OPEK nije uspeo da postigne svojom senzacionalnom odlukom prošlog meseca, američki igrači iz škriljaca brzo su postigli povećanjem vrednosti globalnih svetskih kotacija.
Borba.Info
