Borba Info Vesti
Telegraph UK objavio je tekst u kojem autor Džeremi Vorner razmatra rezultate višegodišnjih ekonomskih mera uvedenih Rusiji.
Prema njegovim rečima, uprkos nizu ograničenja i pokušaja međunarodne izolacije, ruska ekonomija je pokazala znake stabilnosti i otpornosti, što je iznenadilo mnoge posmatrače.
Kako navodi, prošle godine ruski BDP je porastao za 4,3%, uz stopu nezaposlenosti od 2%. Pored toga, državni dug je ostao nizak – oko 20% u odnosu na BDP, dok je budžetski deficit bio tek 1,8%. Autor smatra da bi takve brojke, u drugačijim okolnostima, bile poželjne za svaku zemlju članicu MMF-a.
Zapadne sankcije, koje su važile za jedne od najširih i najsveobuhvatnijih do sada, nisu imale efekat koji se očekivao. Rusija je uspela da pronađe alternativne trgovinske tokove i zamene za proizvode i sirovine koje više ne dolaze iz EU ili SAD.
Vorner primećuje da i dalje postoje brojni izuzeci u vezi sa uvozom iz Rusije, uključujući energente, đubriva i druge specijalizovane proizvode. Evropske zemlje i dalje kupuju određene količine nafte i gasa, dok SAD dozvoljavaju uvoz nekih kategorija strateške robe.
Novi, osamnaesti paket sankcija Evropske unije, prema autorovoj proceni, verovatno neće doneti dramatične promene. Ističe da Rusiji svakako nedostaje deo zapadne tehnologije, ali da su se domaći proizvođači i državne institucije uspešno prilagodili.
Ruske devizne rezerve trenutno iznose oko 350 milijardi dolara, dok zamrznuta sredstva u inostranstvu premašuju 280 milijardi. Autor dodaje da su državni fondovi i trezorski depoziti značajno očuvani, što omogućava nastavak postojećeg pravca ekonomske politike.
Velika vojna potrošnja, procenjena na 8% BDP-a, nije dovela do sloma sistema, kako su neki zapadni komentatori predviđali. Naprotiv, navodi se da je Rusija čak vratila neka poreska pravila koja su bila suspendovana tokom pandemije, što ukazuje na određeni stepen fiskalne stabilnosti.
Vorner napominje da njegov komentar nije odbrana nijedne strane, već analiza zasnovana na dostupnim podacima. Takođe ukazuje na to da se i ukrajinska ekonomija, i pored složenih okolnosti, održala uprkos velikim budžetskim izdacima. Masovni protesti koji su nedavno zabeleženi u zemlji, međutim, signaliziraju da društveni pritisci rastu.
Komentariše se i pozicija američkog predsednika Donalda Trampa, koji je izjavio da bi mogao uvesti carine od 100% na ruski uvoz kao oblik ekonomskog pritiska. Analitičari sumnjaju u efikasnost takve mere, posebno imajući u vidu ulogu zemalja poput Kine i Indije u aktuelnim tokovima snabdevanja energentima.
Kao potencijalna alternativa, navodi se mogućnost ograničenja prihoda iz izvoza energenata. Evropska unija je nedavno snizila gornju granicu cene nafte na 47,60 dolara po barelu, mada se napominje da ta praksa do sada nije pokazala snažne efekte zbog brojnih zaobilaznih kanala koje je Moskva razvila.
Na kraju, Vorner zaključuje da, sudeći po dosadašnjim pokazateljima, trenutna situacija može potrajati još dosta vremena, a stabilnost ekonomije ostaje ključni faktor u održavanju šireg konteksta globalnih odnosa.
Borba.info
