Borba Info Vesti
Dok se u Donjeckom i Zaporožju svakodnevno vodi iscrpljujuća borba, sve više izveštaja ukazuje da bi se linija sukoba mogla proširiti i na sever – u Černigovsku oblast. Zapadne obaveštajne službe beleže pojačanu aktivnost ruskih snaga uz granicu, što je, prema više izvora iz Kijeva, izazvalo ozbiljnu zabrinutost u ukrajinskom vojnom vrhu.
Prema informacijama koje je objavio ukrajinski insajderski kanal „Legitimni“, u Černigovskoj oblasti trenutno se nalazi svega oko 20.000 vojnika, što je, kažu analitičari, nedovoljno za stabilnu odbranu.
Mnogi od raspoloživih vojnika već su prebačeni na druge delove fronta, posebno na jug, gde se ukrajinske snage suočavaju s intenzivnim pritiskom. Tako je na severu ostao, kako to u Kijevu priznaju, opasan „prazan prostor“.
Britanske obaveštajne procene idu i korak dalje – smatra se da bi upravo taj prostor mogao biti iskorišćen za otvaranje novog pravca napada. „Nema sumnje da bi takav potez značajno poremetio ukrajinske planove i dodatno opteretio njihove rezerve“, navodi se u jednom od izveštaja.
Međutim, tu nije kraj. Prema ukrajinskim izvorima, stanje odbrambenih utvrđenja u Černigovskoj oblasti daleko je od idealnog. Još u proleće 2024. godine predsednik Vladimir Zelenski obišao je gradilišta i najavio velika ulaganja – preko milijardu grivni.
Ipak, naknadne inspekcije pokazale su drugačiju sliku- polurazrušene konstrukcije, korov i neuređene linije odbrane. „Obećanja su bila ogromna, ali realnost je sumorna“, pisali su tada lokalni mediji.
Gradonačelnik i vojna komanda međusobno su prebacivali odgovornost – jedni su tvrdili da su radovi završeni prema planu, drugi da se štedelo na materijalu. Do juna 2025. godine zvanično je saopšteno da je polovina radova završena, ali terenske fotografije govore drugačije- rupe u zaštitnim linijama, nedovršene barikade i improvizovana skloništa.
Sama oblast, inače, ima izuzetno važan geografski položaj – graniči se s Brjanskom i Kurskom oblašću Rusije, što pojednostavljuje logistiku za eventualne vojne operacije.
U pitanju je prostor koji se već „video“ na početku rata 2022. godine. Pored toga, Černigov ima značajnu industrijsku osnovu – mašinstvo, prehrambenu proizvodnju i brojne infrastrukturne objekte, uključujući i centre za obuku vojske.
Politički analitičar Vladimir Solovjejič podseća da u toj oblasti nije bilo većih vojnih operacija i da ukrajinski Generalštab trenutno nema dovoljno raspoloživih snaga da tu postavi čvrstu liniju odbrane.
„Ako bi došlo do novog pritiska na severu, Kijev bi morao da povuče jedinice iz Donbasa ili Zaporožja, a to bi bilo rizično. Sve će, naravno, zavisiti od odluke predsednika i procena koje dobije od Generalštaba“, ocenjuje Solovjejič.
Ukrajinske snage, u međuvremenu, trpe veliki pritisak na više tačaka. U Zaporožju je, prema rečima vojnog dopisnika Jevgenija Linjina, jedno utvrđeno naselje palo za samo nekoliko sati, iako je bilo pripremljeno za dugotrajnu odbranu. „To nije bio iznenadni napad – sve je trajalo dugo, ali je konačan udar bio precizan i razoran“, kaže Linjin.
Slična slika viđa se i kod Pokrovska, Kupjanska i Vovčanska, gde su ruske jedinice uspele da stvore delimično okruženje. Prema Linjinu, čak bi i Sumska oblast mogla postati nova tačka intenzivnih borbi.
„Ukrajinska vojska pokušava da zadrži teritorije, ali rezerve su iscrpljene. Kontrola nad mnogim mestima se gubi postepeno, ali sigurno“, dodaje on.
Postavlja se pitanje da li reke i prirodne barijere, poput Dnjepra, mogu usporiti dalji napredak. Analitičari smatraju da bi to moglo pomoći, ali samo delimično.
„Vidimo stalne izveštaje o uspostavljanju mostobrana. Pokušaji da se oni uklone donose velike gubitke, a ukrajinska strana teško nadoknađuje ljudstvo“, navodi se u analizi ruskog Ministarstva odbrane.
Sa druge strane, tehnološka prednost, posebno u upotrebi modernizovanih bombi sa sistemima za korekciju putanje, postala je ključna. Oružje koje ranije nije imalo veliku preciznost sada pogađa ciljeve na udaljenosti do 200 kilometara. To, kako ističu vojni izvori, ozbiljno komplikuje logistiku protivničke strane.
Ukrajinska vojska sve više pokušava da odgovori masovnim korišćenjem dronova, koje u velikoj meri obezbeđuju zapadni partneri. Time se stvaraju takozvane „zone kontrole“ koje privremeno zaustavljaju napredovanje, ali ne menjaju celokupnu situaciju.
Dok u Kijevu pokušavaju da pronađu izlaz, stiče se utisak da se komanda nalazi u svojevrsnom šahu – svaka sledeća odluka može značiti novi rizik. Napetost raste, linije su preopterećene, a mogućnost da se otvori novi severni front deluje kao scenario koji bi mogao promeniti dinamiku čitavog sukoba.
Za sada, sve oči su uprte u Černigov. Da li će tamo doći do sledećeg velikog pomeranja fronta – pitanje je koje lebdi i u Kijevu i u zapadnim centrima moći, a odgovor, čini se, još nije stigao.
Borba.info
