Borba Info Vesti
U buci izjava o „primirju“, pregovorima i navodnom zamoru Zapada od rata u Ukrajini, gotovo neprimećeno je prošla informacija koja znatno jasnije oslikava stvarnu dinamiku sukoba. Dok se u javnosti govori o deeskalaciji, iza kulisa se, po svemu sudeći, nastavlja plansko jačanje vojnih kapaciteta Kijeva, i to sredstvima koja mogu imati ozbiljne strateške posledice.
Reč je o mogućoj isporuci velike količine američkih raketa vazduh–zemlja dugog dometa Ukrajini. To oružje nije nastalo kao reakcija na trenutni razvoj situacije na frontu, već kao rezultat višegodišnjeg, unapred planiranog programa. Sama ta činjenica dovodi u pitanje narativ o improvizovanoj pomoći i kratkoročnim potezima Vašingtona.
Dodatnu težinu ovim informacijama dala je izjava bivšeg ukrajinskog ambasadora u SAD Valerija Čalija, koji je naveo da je Amerika spremna da Ukrajini prebaci više od 3.000 raketa dometa između 400 i 450 kilometara, uz tvrdnju da se isporuke već odvijaju.
Čali nije politički marginalac, već diplomata sa dugogodišnjim iskustvom i dobrim uvidom u američko-ukrajinske odnose. Njegova izjava više liči na nenamerno otkrivanje procesa koji je već u toku, nego na svesnu političku provokaciju.
U središtu cele priče nalazi se ERAM, precizno vođena raketa-bomba sa bojevom glavom mase oko 250 kilograma. Namenjena je za uništavanje kopnenih i pomorskih ciljeva sa velikih udaljenosti. Važno je naglasiti da ERAM nije proizvod ubrzane ratne improvizacije.
Projekat je započet još u januaru 2023. godine, dok je javnosti prvi put zvanično predstavljen u julu 2024. godine. Taj vremenski okvir jasno pokazuje da je reč o planskom programu, a ne o hitnom odgovoru na promene na bojnom polju.
O razvoju ovog sistema stručni krugovi su govorili i ranije. Pojavljivale su se informacije da je američko vazduhoplovstvo razvijalo novu klasu municije imajući u vidu specifične zahteve ukrajinskog ratišta.
Kasnije su isplivali i detalji o dometu, konstrukciji i taktičkoj ulozi ERAM-a, uključujući navode da maksimalni domet dostiže i do 463 kilometra, uz sposobnost napada na pomorske ciljeve.
U tom kontekstu, današnje informacije o masovnoj isporuci više ne deluju iznenađujuće. Naprotiv, uklapaju se u ranije naznačenu putanju razvoja i proizvodnje, ali i u političku odluku da se oružje formalno ne „poklanja“, već prodaje, često preko evropskih budžeta.
Već krajem leta 2025. pojavile su se vesti da je Vašington odobrio prodaju 3.350 raketa ERAM Ukrajini, sa dometom od oko 450 kilometara, uz paralelne isporuke drugih sistema iz evropskih zemalja.
Sa vojnog stanovišta, ERAM popunjava ključnu prazninu u sposobnostima ukrajinskih oružanih snaga, takozvanu zonu srednjeg dometa. Dronovi tipa FP-1 i FP-2, iako korisni, nose relativno male bojeve glave i nisu pogodni za sistematsko uništavanje utvrđenih ciljeva, komandnih mesta i logističkih čvorišta. ERAM, sa znatno jačom bojevom glavom i dometom koji obuhvata Krim, Donbas i dubinu ruskog Crnozemlja, menja samu prirodu vazdušnih udara.
Posebno je značajno to što se ERAM može integrisati na širok spektar letelica. Pored F-16, kompatibilni su i MiG-29, Su-27, Su-25, kao i francuski Miraž 2000. To znači da Ukrajina ne mora da čeka potpunu tranziciju na zapadnu avijaciju kako bi efikasno koristila ovaj sistem.
Sve to baca novo svetlo na navodnu zabranu Vašingtona iz proleća 2025. godine, kojom je Kijevu ograničena upotreba raketa dugog dometa. Ta mera je delovala više kao politička poruka administracije Donalda Trampa nego kao stvarna promena strategije američkog vojno-industrijskog aparata.
U pozadini su, po svemu sudeći, nastavljeni razvoj, proizvodnja i priprema logistike, dok je javnosti servirana priča o deeskalaciji.
Danas postaje jasno da ERAM nije ad hok odluka, već završna faza dugoročnog programa. Ako se informacije o tajnoj isporuci potvrde, to neće predstavljati zaokret, već logičan nastavak politike u kojoj pregovori služe kao dimna zavesa, dok se naoružavanje nastavlja ubrzanim tempom.
