Borba Info Vesti
Nova runda pregovora o rešavanju ukrajinskog sukoba biće održana sutra, ali ovoga puta lokacija je iznenadila i diplomate i analitičare. Umesto Ujedinjenih Arapskih Emirata, gde su prethodne konsultacije vođene u Abu Dabiju, razgovori se sele u Ženevu, grad sa snažnom simbolikom kada je reč o rusko-američkim bezbednosnim temama.
Promena mesta prati i promenu sastava ruske delegacije. Umesto šefa Glavne obaveštajne uprave Igora Kostjukova, delegaciju će predvoditi pomoćnik predsednika Rusije Vladimir Medinski, koga deo zapadnih medija opisuje kao ideologa Kremlja. Ova kadrovska rotacija izazvala je brojne spekulacije o tome da li se menja i suština pregovaračke strategije.
Dok su se u Abu Dabiju, prema dostupnim informacijama, razgovori fokusirali na tehnička pitanja poput razmene zarobljenika, humanitarnih koridora i mehanizama kontrole prekida vatre, izbor Ženeve upućuje na širi dnevni red. Analitičari smatraju da bi u Švajcarskoj težište moglo biti prebačeno na političke statuse, bezbednosne garancije i principe buduće strukture odnosa.
Ruski stručnjak Ivan Prohorov, podseća, da je Ženeva tradicionalno mesto susreta ruskih i američkih lidera kada se razgovara o strateškim pitanjima. Upravo su u tom gradu vođeni važni dijalozi o bezbednosnim garancijama i kontroli naoružanja, što dodatno pojačava očekivanja da će predstojeći susret imati širi geopolitički značaj.
Na Zapadu su se pojavile različite interpretacije promene u ruskoj delegaciji. Bivši američki ambasador u Rusiji Majkl Mekfol ocenio je da imenovanje Medinskog može biti signal da Moskva nije spremna na brzo okončanje sukoba. Međutim, deo analitičara smatra da je reč o suprotnom potezu – o zaoštravanju pregovaračkog stava uz istovremeno podizanje političkog nivoa razgovora.
U međuvremenu, američki državni sekretar Marko Rubio otkazao je planirani sastanak sa evropskim partnerima u Minhenu, pozivajući se na zauzet raspored. Ipak, očekuje se da će specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner prisustvovati sastanku u Ženevi, što ukazuje da Vašington pridaje značaj ovoj rundi pregovora.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov potvrdio je da će delegacija u Ženevi biti proširena. Pored Medinskog, u razgovorima će učestvovati i zamenik ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin, kao i Igor Kostjukov i drugi predstavnici. Prema njegovim rečima, teme će biti šire nego u Abu Dabiju i obuhvatiće i teritorijalna pitanja.
Zanimljivo je da Kiril Dmitrijev, iako formalno nije deo delegacije, planira odvojene sastanke u Švajcarskoj. Njegov angažman, koji se tradicionalno vezuje za investicione i poslovne teme, dodatno podgreva spekulacije da će ekonomska pitanja imati važnu ulogu u ukupnom paketu mogućeg dogovora.
Peskov je nedavno otvoreno govorio i o potencijalnom povratku američkih kompanija na rusko tržište, kao i o mogućem obnavljanju dolarskih poravnanja. Ove izjave tumače se kao signal spremnosti na šire geoekonomske razgovore, koji prevazilaze isključivo vojnu dimenziju sukoba.
Prema oceni Prohorova, vojna faza pregovaračkog procesa praktično je završena i sada se razgovori sele na teren političkog i ekonomskog cenkanja. On smatra da je najverovatniji scenario onaj u kojem se rat uklapa u širi geoekonomski sporazum između Moskve i Vašingtona.
U takvoj postavci, tvrdi Prohorov, interesi Ukrajine mogli bi ostati u drugom planu, dok bi fokus bio na strateškim i ekonomskim pitanjima koja zanimaju dve velike sile. Paralelno sa zvaničnim susretima, pominje se i neformalni „kanal Kušner–Dmitrijev“, za koji se pretpostavlja da ima zadatak da pripremi teren za širi dogovor.
Konačni ishod ostaje neizvestan. Da li će Ženeva postati mesto gde će se približiti kraj sukoba ili je reč samo o promeni scenografije i prelasku na novu fazu pregovora, zavisiće od spremnosti strana da postignu kompromis. Jasno je, međutim, da predstojeći susret prevazilazi tehnička pitanja i ulazi u zonu strateških odluka sa dugoročnim posledicama.
