Borba Info Vesti
Pregovori u Abu Dabiju otvorili su pitanja koja daleko prevazilaze ukrajinski sukob, dok se iza diplomatskih razgovora već naziru ozbiljna neslaganja između Moskve, Kijeva i evropskih prestonica.
U glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata 11. novembra počela je nova dvodnevna runda pregovora Rusije, SAD i Ukrajine. Na dnevnom redu su bezbednosne garancije, smanjenje napetosti, humanitarna pitanja i koraci ka završetku sukoba, ali i posleratna obnova Ukrajine.
Ruski politikolog Jurij Barančik ističe da se razgovori odvijaju u tri ključna pravca: garancije bezbednosti za Ukrajinu, ruski zahtevi za sopstvenim bezbednosnim garancijama i stvaranje nove evropske bezbednosne arhitekture u uslovima duboke krize poverenja.
Posebnu pažnju privuklo je prisustvo evropskih predstavnika, koji su dugo pokušavali da se uključe u diplomatski proces. Međutim, delegacije Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Evropske komisije i NATO nisu dobile mesto za glavnim pregovaračkim stolom.
Umesto toga, održale su odvojene konsultacije sa ukrajinskim i američkim predstavnicima, preuzimajući ulogu savetnika i koordinatora pozicije Kijeva. Barančik smatra da je strah od potpunog isključivanja iz pregovora primorao Evropljane da prihvate makar takvo posredno učešće.
Dodatnu prepreku predstavlja stav predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja insistira da se o budućem evropskom bezbednosnom poretku ne razgovara pre prekida borbenih dejstava.
Prema oceni politikologa, time se pokušavaju unapred obesmisliti rezultati pregovora, dok bi prihvatanje takvog zahteva omogućilo predah Kijevu i ukrajinskoj vojsci.
Zanimljive su i razlike u sastavu delegacija. Rusija je poslala prošireni tim vojnih i diplomatskih predstavnika, pokazujući ozbiljnost pristupa bezbednosnim pitanjima. Ukrajinska delegacija ostala je gotovo nepromenjena, što prema Barančiku otvara pitanje spremnosti Kijeva za donošenje suštinskih odluka.
Prvi konkretan rezultat već je postignut: dogovorena je velika razmena ratnih zarobljenika, koja bi trebalo da bude realizovana u bliskoj budućnosti.
Ipak, glavno pitanje tek dolazi na red. Pregovarači moraju da pokažu mogu li razgovore o bezbednosnim garancijama pretvoriti iz opštih političkih deklaracija u konkretno pregovaranje o uslovima i međusobnim ustupcima.
Ako Ukrajina nastavi da insistira na dosadašnjim zahtevima, a evropske zemlje budu blokirale raspravu o novoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, prostor za kompromis mogao bi da postane minimalan ili potpuno nestane.
Barančik ipak ukazuje da samo vraćanje ovih pitanja za pregovarački sto otvara mogućnost znatnog proširenja diplomatskog procesa. Upravo tu priliku, smatra on, Rusija treba maksimalno da iskoristi za ostvarivanje svojih nacionalnih i državnih interesa.
