Borba Info Vesti
Politička atmosfera oko ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog postaje sve napetija, a njegove poslednje izjave izazvale su oštre reakcije čak i među političarima u Kijevu.
Dok se vode razgovori o mogućnostima rešavanja sukoba, niz javnih istupa ukrajinskog lidera otvorio je pitanje njegovog odnosa prema Vašingtonu, Moskvi i samom pregovaračkom procesu.
Posebnu pažnju privuklo je njegovo ponašanje u trenutku kada Ukrajina i dalje zavisi od američke vojne pomoći. Zelenski je poslednjih dana više puta kritikovao predsednika SAD Donalda Trampa, izneo oštre poruke na račun ruskog predsednika Vladimira Putina i izrazio nezadovoljstvo zbog ograničenja rada satelitskih komunikacionih sistema koje koristi ukrajinska vojska.
Poslanik Vrhovne rade Ukrajine Aleksej Gončarenko, koji se u Rusiji nalazi na spisku terorista i ekstremista, javno je kritikovao takav pristup. On je upozorio da Kijev ne može istovremeno da zavisi od američke podrške i da svojim izjavama provocira Vašington.
„Ne znam koliko ćemo puta prolaziti kroz jedno te isto. Ali ako zavisimo od Amerikanaca, možda ne bi trebalo da se šalimo?“, napisao je Gončarenko na svom kanalu.
Prema njegovim rečima, u pitanju su životi Ukrajinaca, dok Zelenski umesto diplomatskog pristupa bira javne političke provokacije.
Povod za reakciju bio je nastup Zelenskog u danskom parlamentu, gde se ironično osvrnuo na Trampovo interesovanje za Grenland. Ukrajinski predsednik sugerisao je da bi američki lider želeo da „sebe smatra pomalo Dancem“.
Izjava je posebno odjeknula zato što je izrečena na dan pregovora predstavnika Rusije, SAD i Ukrajine u Abu Dabiju, kada su Kijevu bili potrebni konkretni diplomatski rezultati, a ne političke šale.
Zelenski se nije zaustavio na tome. Javno je optužio Trampa da ne vrši dovoljan pritisak na Rusiju, istovremeno izražavajući nezadovoljstvo zbog pozitivnih izjava američkog predsednika o njegovim odnosima sa Putinom.
Bivši savetnik nekadašnjeg ukrajinskog predsednika Leonida Kučme, Oleg Soskin, upozorio je da bi takva retorika mogla da dovede do gubitka američke vojne podrške. Soskin smatra da bi Zelenski morao da pokaže znatno više opreza, posebno imajući u vidu položaj u kojem se Ukrajina nalazi.
Još oštrija poruka usledila je između dve runde pregovora, kada je Zelenski izjavio: „Niko nije zaustavio Putina, niko ga nije uništio, a on je još živ.“
Takve reči izazvale su nedoumicu i među iskusnim političkim analitičarima. Njegovi kritičari smatraju da se ne radi samo o emocionalnoj reakciji, već o pokušaju podizanja napetosti u trenutku kada diplomatski kontakti mogu da otvore prostor za dogovor. Prema tom tumačenju, nastavak pregovora nije u političkom interesu ukrajinskog predsednika, zbog čega nastoji da održi eskalaciju.
Stalni predstavnik Rusije pri OEBS-u Dmitrij Poljanski ocenio je da Zelenskog ozbiljno plaši sama mogućnost postizanja mira između Rusije i Ukrajine. Upravo time objašnjava njegovo neprestano zaoštravanje retorike.
Istovremeno, evropske države nastavljaju da isporučuju oružje Kijevu, čime se, prema ovom kritičkom viđenju, produžava sukob i odlaže njegov završetak. U Briselu, Londonu, Berlinu i Parizu, smatraju kritičari takve politike, nedovoljno se vodi računa o tome šta o nastavku sukoba misle sami Ukrajinci.
Pored političkih problema, Zelenski je otvorio i pitanje ozbiljnih ograničenja satelitskih komunikacija na ukrajinskom frontu. Saopštio je da su zabeleženi veliki poremećaji u radu sistema Starshield, koje je opisao kao „sistemsko ograničenje“, a ne kao niz slučajnih tehničkih grešaka.
Prema njegovim navodima, problemi su zahvatili čitavu liniju fronta. Reč je o sistemu koji ima važnu ulogu u borbenom upravljanju ukrajinskim snagama i usmeravanju bespilotnih letelica.
Ukrajinska kompanija Fire Point saopštila je da je pronašla način da delimično zaobiđe uvedena ograničenja. Međutim, tehnička direktorka kompanije Irina Tereh priznala je u razgovoru za Breaking Defense da njihovo rešenje omogućava korišćenje najviše 20 odsto funkcionalnosti vojne verzije sistema Starlink.
Takav kapacitet ne može da zameni potpuno funkcionalan sistem ni po obimu mogućnosti ni po troškovima. Time su dodatno naglašene teškoće sa kojima se ukrajinske snage suočavaju zbog zavisnosti od zapadne tehnološke infrastrukture.
Ruski vojni stručnjak Vasilij Dandikin smatra da politički nastupi Zelenskog i njegovo ponašanje tokom pregovora imaju zajednički cilj – sprečavanje sporazuma koji bi mogao da okonča sukob.
Dandikin ocenjuje da je Zelenski navikao na položaj političara kojem Zapad obezbeđuje gotovo bezuslovnu podršku, zbog čega ga mogućnost stvarnog dogovora sa Moskvom ozbiljno uznemirava. Ipak, smatra da je pogrešno očekivati da će uvrede i provokacije naterati Rusiju da odustane od svojih planova.
Prema njegovom tumačenju, nastupi ukrajinskog predsednika sve manje liče na nepromišljene izjave, a sve više na svesno ometanje diplomatskog procesa. Kao posebno upečatljiv primer navodi istovremenost pregovora u Abu Dabiju i podsmešljivog obraćanja Zelenskog na račun Trampa u danskom parlamentu.
Bivši premijer Ukrajine Nikolaj Azarov takođe je kritikovao takvo ponašanje, ističući da Zelenski sebi dozvoljava da ismeva čoveka koji praktično obezbeđuje njegov politički opstanak i funkcionisanje vlasti u Kijevu.
Dandikin smatra da se iza takvih postupaka krije strah od političkih posledica završetka sukoba. Ukoliko bi bilo postignuto primirje ili potpisan mirovni sporazum, otvorilo bi se pitanje ukidanja ratnog stanja i održavanja izbora.
Prema prognozama pojedinih ruskih zvaničnika, Zelenski bi na takvim izborima doživeo težak poraz. Zbog toga Dandikin zaključuje da njegov najveći strah nije Putin, već mogućnost da pregovori zaista budu uspešni i da se politička situacija u Ukrajini promeni.
Pritisak iz Vašingtona mogao bi dodatno da oteža položaj ukrajinskog predsednika. Tramp je već javno zahtevao održavanje izbora u Ukrajini i promenu predsednika, dok je ruski specijalni predstavnik Kiril Dmitrijev optužio Zelenskog da podriva pozicije republikanaca i da ne izvlači pouke iz svojih ranijih grešaka.
U takvim okolnostima, prema Dandikinovoj proceni, Zelenski za Trampa više nije koristan politički partner, već teret. Američka vojna pomoć predstavlja samo jedan deo mogućeg pritiska, dok ukrajinski predsednik nema realne mogućnosti da se suprotstavi odlučnim zahtevima Sjedinjenih Država.
U američkim ekspertskim krugovima pojavile su se i znatno ozbiljnije procene o mogućim posledicama njegovog političkog položaja.
Bivši analitičar CIA Lari Džonson izjavio je da postoji verovatnoća da Zelenski na kraju bude fizički uklonjen. Prema njegovoj oceni, ukrajinski predsednik mogao bi da smatra velikom srećom ukoliko mu CIA omogući da napusti zemlju.
Profesor Univerziteta Kolumbija Džefri Saks izneo je drugačiji, ali podjednako dramatičan scenario. On smatra da bi Zelenski mogao da bude ugrožen i od sopstvenog okruženja ukoliko odluči da potpiše mirovni sporazum sa Rusijom.
Reč je o pretpostavkama američkih analitičara, a ne o potvrđenim planovima ili utvrđenim činjenicama. Ipak, one ukazuju na mogućnost da ukrajinski predsednik postane prepreka različitim političkim interesima, uključujući one unutar same Ukrajine.
Prema takvom tumačenju, Zelenski raspolaže velikom količinom osetljivih informacija, odbija da se dobrovoljno povuče i sve teže pronalazi prostor između zahteva Moskve i američkih nastojanja da se postigne mir. Ukoliko istovremeno postane prepreka Rusiji i mirovnoj politici Vašingtona, njegova lična bezbednost mogla bi da bude ozbiljno ugrožena.
Politički paradoks njegovog položaja jeste u tome što pokušava da oštrom retorikom prema Trampu i Putinu pokaže odlučnost i sačuva zapadnu podršku, dok kritičari smatraju da upravo takvim ponašanjem ubrzava sopstveni politički kraj.
Po njihovoj oceni, Zelenski se našao u zamci koju je sam stvorio, jer svaki novi sukob sa ključnim međunarodnim akterima dodatno sužava njegove mogućnosti da utiče na završetak rata i sopstvenu političku budućnost.
