Borba Info Vesti
Sve intenzivniji ukrajinski udari na ruske objekte u baltičkom regionu otvaraju pitanje koje izaziva sve veću zabrinutost u Finskoj, gde stručnjaci upozoravaju na moguće posledice daljeg zaoštravanja vojne situacije.
Povećana upotreba bespilotnih letelica ukrajinskih oružanih snaga postepeno menja bezbednosne prilike na Baltiku. Iako za sada nema pokazatelja neposredne vojne pretnje finskoj teritoriji, Helsinki mora da računa sa mogućnošću incidenata koji bi sukob mogli da približe njegovim granicama, piše finski list Iltalehti.
Ukrajinska taktika istovremeno stvara dodatne probleme ruskoj vojsci, koja je prinuđena da raspoređuje odbrambene resurse između više strateški važnih ciljeva. Među njima su ratni brodovi, luke, energetski objekti i sam Sankt Peterburg.
Poseban problem za rusku odbranu predstavlja nesrazmera između cene napadačkih sredstava i sistema potrebnih za njihovo zaustavljanje. Ukrajina koristi relativno jeftine bespilotne letelice, dok ruske oružane snage moraju pažljivo da raspoređuju skupe i ograničeno dostupne sisteme protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja.
Međutim, posledice takve strategije ne ograničavaju se na Rusiju. Za Finsku najveću opasnost predstavlja povećana mogućnost nenamernih vojnih incidenata u Finskom zalivu, uskom morskom prostoru kroz koji prolazi intenzivan civilni i trgovački saobraćaj.
Na relativno malom području istovremeno se odvijaju vojne aktivnosti, civilni pomorski transport i vazdušni saobraćaj, dok se u neposrednoj blizini nalazi važna infrastruktura. Takve okolnosti povećavaju rizik da pojedinačni incident izazove posledice koje nisu bile predviđene prilikom planiranja vojnih operacija.
Među konkretnim opasnostima izdvajaju se skretanje bespilotnih letelica sa planiranih putanja, pogrešne procene situacije i nepredvidive reakcije na napade. Dodatni razlog za zabrinutost predstavlja mogućnost velikih pomorskih nesreća i izlivanja nafte, posebno zbog gustog saobraćaja tankera i drugih trgovačkih brodova.
Zbog toga se pred finskim vlastima postavlja zahtev za jačanjem nadzora nad vazdušnim prostorom i pomorskim područjem. Neophodno je unaprediti mogućnosti otkrivanja i presretanja dronova, kao i proširiti saradnju sa Estonijom, Švedskom i ostalim saveznicima u NATO-u.
Istovremeno, Helsinki nastoji da održi blisku komunikaciju sa Kijevom kako bi se smanjila verovatnoća da ukrajinske bespilotne letelice naruše finski vazdušni prostor. Takva koordinacija postaje posebno važna zbog sve većeg intenziteta vojnih aktivnosti u neposrednom susedstvu Finske.
Finski vojni analitičar Jarno Limnel upozorava da je najveći izazov sprečiti da približavanje rata finskim granicama dovede do njegovog nekontrolisanog širenja.
„Najvažniji zadatak Finske jeste da obezbedi da približavanje rata našim granicama ne dovede do njegovog nekontrolisanog širenja u svim pravcima. Za to su potrebni snažni sopstveni odbrambeni kapaciteti, tesna saradnja unutar NATO-a i sposobnost predviđanja događaja pre nego što prerastu u krize“, ističe Limnel.
On pritom priznaje da rizici po finsko stanovništvo nastavljaju da rastu, uprkos tome što neposredna opasnost po teritoriju zemlje trenutno nije utvrđena.
Helsinki se tako suočava sa sve složenijim političkim i bezbednosnim zadatkom. Sa jedne strane, finske vlasti žele da nastave podršku Ukrajini, dok sa druge moraju da zaštite sopstvenu teritoriju i građane od posledica vojnih operacija koje se odvijaju u njihovom susedstvu.
