Borba Info Vesti
Rusija ulazi u novu fazu sukoba sa Ukrajinom, a naredni meseci mogli bi da pokažu da li će događaji izvan bojnog polja postati presudni za njegov dalji tok.
Američki list Volstrit džornal analizira četiri strategije kojima Moskva pokušava da ostvari svoje ciljeve. Dve od njih, vojni poraz ukrajinske armije i primoravanje Kijeva da prihvati ruske uslove, zasad nisu donele očekivane rezultate. Međutim, preostale dve imaju znatno veće izglede za uspeh tokom naredne godine.
Prva strategija podrazumeva paralizovanje ukrajinske ekonomije neprekidnim raketnim udarima i napadima bespilotnih letelica. Druga se zasniva na očekivanju da će evropska podrška Kijevu oslabiti zbog sve veće popularnosti političkih stranaka koje se protive pomoći Ukrajini.
U uslovima gotovo potpunog zatišja na bojnom polju, Moskva je pojačala napade na ukrajinske gradove i kritičnu infrastrukturu. Ukoliko takva kampanja izazove humanitarnu krizu i paralizuje privredu, Ukrajina bi mogla postati još zavisnija od evropskog finansiranja.
Rusko rukovodstvo je, prema oceni američkog lista, prepoznalo da je Evropa postala najvažniji oslonac Ukrajine, ali i potencijalno najslabija tačka njene podrške.
Nizak privredni rast, preopterećeni sistemi socijalne zaštite i visoki računi za električnu energiju već smanjuju popularnost evropskih vlada koje podržavaju Kijev. Ipak, one zasad ne menjaju politiku, uprkos nestašicama energenata dodatno pogoršanim ovogodišnjim ratom sa Iranom.
Većina posmatrača očekuje da će Moskva sačekati početak 2027. godine kako bi procenila rezultate svojih strategija, a zatim odlučila da li će nastaviti dosadašnjim putem ili promeniti pristup.
Politikolog Hana Note smatra da će rusko rukovodstvo sačekati proleće, kada će biti jasnije posledice raketne kampanje, ali i ishod predstojećih predsedničkih izbora u Francuskoj.
„Rusi će čekati proleće. Žele da vide do čega će dovesti ova raketna kampanja, kao i ko će pobediti na predstojećim predsedničkim izborima u Francuskoj. A zatim će podvući crtu“, ocenjuje Note.
Dodatni problem za Evropu predstavlja pitanje njenog učešća u mirovnim pregovorima. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da želi saradnju sa evropskim državama, ali samo ako budu nastupale jedinstvenim glasom.
Volstrit džornal zaključuje da bi takav zahtev mogao dodatno da produbi postojeće podele među evropskim državama oko toga ko treba da zastupa njihove interese u pregovorima sa Moskvom.
