Zajednica srpskih opština – Čvor koji nikad niko neće rešiti

Iako je Petar Stano, portparol Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost izjavio je da je pitanje nevećinskih zajednica na Kosovu (ZSO) otvorena tema koja je već na stolu trenutnih pregovora, ni Priština i Beograd ne odustaju od svojih stavova po ovom pitanju.

Kosovski premijer Avdulah Hoti naime čvrsto stoji na stavu da nema uspostavljanja ZSO pre potpisivanja konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Beogradom, dok je stav Marka Đurića direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju još čvršći – nema sporazuma bez formiranja ZSO.

EU kupuje vreme preko ZSO

Da li nas ovakav stav vodi u novi ćorsokak kada je reč o nastavku pregovora u Briselu između Beograda i Prištine i ima li rešenja?

Profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu Stefan Surlić podseća da je ZSO stara tema, i da sada EU pokušava da povrati kredibilitet, tako što će sprovesti sve ono što je već ranije dogovoreno, uključujući i ZSO.
„Međutim, mislim da je to tema oko koje se samo kupuje vreme. Albanska strana nije zainteresovana za primenu odluke o formiranju te Zajednice niti će, kako izgleda, biti u dogledno vreme.

Pre bi pristali na razgarničenje nego na ZSO

Prištini čak postoje politički faktori koji bi pre pristali na razgraničenje nego da uspostave Zajednicu srpskih opština. S druge strane, Beograd je svestan da je u pitanju igra u kojoj se insistira na temi za koju teško da će u Priština biti političke snage da se primeni,“ kaže Surlić.

On ovome dodaje da je ZSO zapravo u ovom trenutku više pitanje EU, koja hoće da dokaže da ono što je dogovoreno može da bude i sprovedeno.

„Ukoliko Evropska unija ozbiljno namerava da sprovede sve što je ranije dogovoreno, ona ima mehanizme da pritisne Prištinu, što znači i da formira ZSO. Ta zajednica je dogovoreno još u Briselskom sporazumu, i do sada nije načinjen nikakav pomak ka njenoj primeni. Podsećam da u Prištini već godinama ponavljaju da ZSO nije u skladu sa kosovskim Ustavom. Čak i da ponude neku ZSO  ona će bitisa  znatno manjim ovlašćenjima  od koja je bila dogovorena u Briselu,“ objašnjava sagovornik Sputnjika.

Beograd ne sme da odsutane od ZSO
To bi kako kaže, značilo da takva ZSO ne bi imala izvršnu vlast i bila bi smatrana za nekakav savez opština koji bi se bavio otprilike komunalnim stvarima. Tako Priština vidi ZSO.

„Beograd ne sme na ovo da pristane jer se ZSO u stvari nudi kao konačna ponuda Prištine za međusobno priznanje,“ zaključuje Surlić.

Surlić kaže da, i ako se desi da Priština potpiše ZSO koja bi imala izvršna ovlašćenja, pitanje je da li bi ona bila primenjena. On pravi paralelu sa Ahtisarijevim planom u kome su date povlastice za Srbe, ali nisu primenjene, iako je Ahtisarijev plan deo Ustava Kosova.

Naš sagovornik iz Prištine, profesor i politički analitičar Nedžmedin Spahiu upravo Ahtisarijev plan navodi kao razlog zbog čega Priština sada ne želi da formira ZSO pre konačnog dogovora.

„Priština formiranje ZSO čuva kao adut za priznanje od strane Srbije. Dakle, trampa za priznanje Kosova. Podsećam da je Kosovo svojevremno uradilo decentralizaciju na Kosovu, što je bio ustupak srpskoj strani da bi se dobilo priznanje na bečkom procesu koji je vodio Marti Ahtisari. Kosovo je završilo decentralizaciju, ali Beograd nije priznao Kosovo.  Kosovo sada nema toliko poverenja u Beograd, da bi formiralo ZSO pre konačnog dogovora, jer Beograd može ponovo da postupi isto i da ne prizna Kosovo,“ objašnjava Spahiu.

ZSO je adut Prištine za dobijanje priznanja
Pregovori sa Beogradom su već 20 godina u ćorsokaku, dodaje on, uz male pomake, pa prema tome ni ovo ne vidi kao neki nepremostivu tačku.

„Lično verujem da će, ako se dođe do konačnog sporazuma, u to biti uključen i sporazum o ZSO, i da će to biti prihvaćeno u konačnom sporazumu,“ uveren je sagovornik Sputnjika.

On se ne slaže sa tezom Beograda da je Priština ignorisala formiranje ZSO, i podseća da se zaboravlja na važnu činjenicu.

„U Briselskom sporazumu je napisano da će ZSO biti uspostavljena samo ukoliko nije u suprotnosti sa Ustavom Kosova. Ispostavilo se da jeste, sud je doneo takvu odluku što znači da Priština nije odbila da formira ZSO već je ostalo da se o tome i dalje razgovara,“ objašnjava Spahiu.

Oba naša sagovornika misle da će se naći neki model za formiranje ZSO kako bi se nastavili pregovori dalje, s obzirom da je EU namerena da posle Vašingtonskog sporazuma zabeleži neki važan poen u dijalogu u kome je posrednik.

Check Also

Rej Dalio: Slede šokantne globalne promene u narednih 5 godina

Svet će se u narednih pet godina promeniti na šokantne načine usled tri velika problema …