Analiza američkih bankara: Juan postaje treća globalna valuta

Kineski juan bi do 2030. mogao da postane treća najveća globalna valuta, posle dolara i evra, smatraju analitičari banke „Morgan Stenli“.

Udeo juana u svetskim rezervama je trenutno ispod 2 odsto, ali će u najgorem slučaju porasti na 5 odsto, a u najboljem i na 10 odsto.

Analitičari koji se pozivaju na trend rasta u globalnoj potražnji investitora za kineskim hartijama od vrednosti primetili su da je u julu neto priliv stranog kapitala u kineske obveznice dostigao 21,3 milijarde dolara, najviše od 2014. godine, kada je statistika prvi put objavljena. Ukupna vrednost obveznica stranih investitora dostigla je 360 milijardi dolara, što je za 13,7 odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Ovaj trend će u velikoj meri ojačati ulogu juana u međunarodnoj areni, navodi se u izveštaju „Morgan Stenlija“. Finansijska multinacionalna korporacija tvrdi da će ove decenije portfolio investicije postati glavni kineski kanal za priliv kapitala, dok će direktne investicije pasti u drugi plan.

Juan je bio uključen u SDR valutu 2016. godine i od tada su centralne banke u nekim zemljama formirale rezerve u kineskoj valuti. Na kraju 2019. godine 70 centralnih banaka imalo je najmanje neki juan uključen u svoje rezerve, dok ih je 2018. bilo 60. Međutim, ukupan udeo juana u globalnim deviznim rezervama ne prelazi 2 odsto.

Prema statistikama MMF-a, u prvom kvartalu 2020. godine udeo dolara u svetskim rezervama iznosio je 61,9 odsto, udeo evra 20,05 odsto, udeo juana 5,70 odsto, a udeo funte 4,43 odsto.

Faktori koji ometaju internacionalizaciju juana
Kako kaže Lju Dongmin, šef Centra za međunarodne finansije na Institutu za svetsku ekonomiju i politiku pri Kineskoj akademiji društvenih nauka, postoji nekoliko faktora koji ometaju međunarodno prihvatanje juana.

„Trenutno je najvažniji faktor koji određuje internacionalizaciju juana nivo otvorenosti tekućeg računa. Kina ga do sada nije otvorila u potpunosti. Naravno, ovo ozbiljno ograničava internacionalizaciju juana. Postoje i drugi faktori, uključujući i besplatnu konvertibilnost juana“.

Od toga zavisi i liberalizacija računa. Ako juan ne može slobodno da cirkuliše, vrlo je teško postići potpunu liberalizaciju računa. Štaviše, važnu ulogu igra nivo otvorenosti kineskih finansijskih tržišta. Ako su potpuno otvoreni, to može privući više stranih investicija. Na kraju, takođe je važno da kineska ekonomija održava visoke stope rasta u srednjoročnom i dugoročnom periodu“.

Analitičari „Morgan Stenlija“ veruju da će račun Pekinga u bliskoj budućnosti postati deficitaran. Kako Kina nastoji da promeni model rasta svoje ekonomije, prelazeći sa izvoza na domaću potrošnju, ona će neminovno apsorbovati više nego što proizvodi. Apsorpcija se ovde odnosi na potrošnju, investicije i državnu potrošnju.

Predviđa se da će deficit kineskog računa biti minus 1,2 odsto njenog BDP-a do 2030. godine. U tom kontekstu, prema „Morgan Stenliju“, da bi finansirala ovaj deficit od 2025. do 2030. godine, Kini je potreban neto priliv stranog kapitala od najmanje 180 milijardi dolara godišnje.

Da li će kinesko tržište postati atraktivnije za strane investitore
Lju Dongmin je istakao da fokus na postepeno otvaranje računa i finansijskih tržišta ostaje nepromenjen i složio se da su prognoze „Morgan Stenlija“ u vezi sa sve većom ulogom juana u međunarodnom finansijskom sistemu opravdane.

„Vidimo da je dobit na kineskim hartijama od vrednosti veća nego na zapadnim tržištima. Stoga strani investitori koji ulažu juane na kinesko tržište dobijaju veći prihod od onih koji investiraju na zapadnim tržištima. Štaviše, Kina aktivno reformiše svoj finansijski sektor i otvara finansijska tržišta. Tako da mislim da će kinesko tržište u budućnosti postati još atraktivnije za strane investitore. Konačno, kineska ekonomija pokazuje stabilan rast. Sve ovo stvara uslove za privlačenje stranog kapitala“, kaže Lju.

Da bi se suprotstavile trenutnoj krizi, većina zemalja sa razvijenim finansijskim tržištima pokrenula je politiku sa minimalnim ili čak nultim kamatnim stopama, čineći globalne investicije manje profitabilnim. Kina se suzdržala od te prakse, održavajući kamate na višem nivou i generalno vodeći ono što neki smatraju umerenom monetarnom politikom.

Uprkos složenoj međunarodnoj političkoj situaciji, Peking preduzima korake kako bi olakšao da strani kapital pristupi kineskom tržištu. Nova pravila pojednostavljuju brojne formalne procedure i standardizuju mogućnosti za strane investitore da pristupe različitim vrstama tržišta hartija od vrednosti u zemlji.

Prema izveštajima, ove godine ukinuta su i brojna ograničenja za udeo stranog kapitala u bankarstvu, osiguranju i posredovanju. Mnoge strane finansijske korporacije su se prijavile za potpunu kontrolu nad sopstvenim zajedničkim ulaganjima u Kini.

„JP Morgan“ je nedavno postala prva korporacija koja je dobila potpunu kontrolu nad svojim poslovanjem u Kini. Ostali glavni svetski igrači, uključujući „UBS Grup AG“, „Nomura holding“ i „Kredit svis“, sledili su njihov primer.

„Mislim da je prognoza sasvim opravdana, jer kineska ekonomija trenutno pokazuje dobre rezultate. Borba protiv pandemije bila je uspešna, što kinesko tržište čini privlačnim za investitore, koji su i pokazali veće interesovanje.“

Check Also

Kinezi se čipovali, traže isto za ceo svet

Kineski predsednik Si Đinping na samitu G20 promovisao je ideju uvođenja globalnih zdravstvenih Kju-Ar kodova, …