PAVIĆ: Sa ovim američkim izborima počinje i krah američke meke moći

Otvorena, drska medijska cenzura ćutanje o dokazima o korupciji jednog od dva glavna predsednička kandidata u poslednjim danima pred izbore, očiglednog favorita medija glavnog toka, Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera.

Onih istih medija koji su prethodno vodili četvorogodišnju kampanju protiv legalno izabranog predsednika, Donalda Trampa, na osnovu insinuacija, glasina, izmišljenih obaveštajnih dosijea, nelegalno prisluškivanih razgovora i zloupotreba obaveštajnog aparata. Svega samo ne konkretnih dokaza.

Istovremena cenzura samog američkog predsednika od strane glavnih društvenih mreža, do te mere da bivši predsednički savetnik Stiv Benon javno zahteva hapšenje osnivača i direktora Tvitera, Džeka Dorsija.

Masovno glasanje poštom, uprkos očiglednim mogućnostima manipulacije, lažiranja i ”žetve” glasova, pod izgovorom opasnosti od pandemije.

Brojne promašene ankete koje su mesecima uoči izbora, opet preko glavnih američkih medija, prognozirale ubedljivu pobedu Bajdena. Iste one koje su prognozirale ubedljivu pobedu Hilari Klinton 2016.

Kao što je Tramp istakao na konferenciji za štampu u Beloj kući dva dana posle izbora, ”lažne ankete su dizajnirane da zadrže naše birače kod kuće i stvorile su iluziju da je Džo Bajden u prednosti”. A može se komotno dodati da su takođe stvorile preduslove za delegitimizaciju eventualne Trampove pobede.

Izjava predsednice Predstavničkog doma Kongresa, Nensi Pelosi, data nekoliko dana uoči izbora, da će kandidat njene partije – Džo Bajden – biti inaugurisan kao novi predsednik SAD 20. januara 2021. ”kakvi god bili konačni rezultati izbora”.

Izjava bivše prve dame, bivše senatorke, bivše šefice Stejt departmenta i bivšeg predsedničkog kandidata Hilari Klinton, data par meseci pre izbora, da kandidat njene partije – Džo Bajden – ”ne treba da prizna poraz pod bilo kojim uslovima”, zato što ”veruje” da će on na kraju pobediti.

Izjava javnog pravobranioca Pensilvanije, jedne od ključnih država za pobedu oba kandidata, data tri dana pre izbora, da će, ”ako se budu sabrali svi glasovi u Pensilvaniji, Tramp izgubiti izbore”.

Pensilvanija je upravo sada jedna od država oko kojih se najviše lome koplja i gde je predsednička trka krajnje neizvesna.

Komentator na najpopularnijoj kablovskoj informativnoj mreži, Foks njuz, koji se otvoreno pita, dva dana posle izbora ”da li živimo u zemlji trećeg ili prvog sveta”,  komentarišući razne neregularnosti oko kojih se već vode, ili će se tek voditi sudski sporovi.

Predsednikov sin koji izjavljuje da je ”vreme da počistimo ovaj nered i prestanemo da ličimo na banana republiku” (razume se, Tvit mu je skoro momentalno cenzurisan).

Nedozvoljavanje posmatračima suparničke, Republikanske partije, da priđu dovoljno blizu da mogu da nadgledaju brojanje potencijalno spornih glasova koji su stigli poštom u Pensilvaniji.

Predizborna sudska odluka u toj istoj Pensilvaniji po kojoj će glasovi poštom moći da stižu još tri dana posle izbora, i da budu smatrani validnim čak iako nemaju pečat koji dokazuje da su poslati najkasnije na dan izbora.

Poziv iz štaba Džoa Bajdena za dobrovoljce koji će ići od vrata do vrata da ”pomognu biračima da unesu ispravke na listićima koje su poslali poštom kako bi bili priznati”. (Može li se zamisliti reakcija američkih posmatrača kada bi otkrili naknadno prepravljanje glasačkih listića posle izbora u nekoj od zemalja koje bi da ”demokratizuju”?)

Komentari uticajnih spoljnih aktera, poput nemačkog ministra spoljnih poslova, Hajka Masa, da to što se dešava ”baš i nije u skladu sa demokratskom kulturom po kojoj poznajemo Sjedinjene Države”, uz prateću lekciju da je ”važno da svi prihvate rezultat” i da je ”lako biti pobednik ali da je ponekad teško biti gubitnik”.

OEBS-ova otvorena kritika ponašanja američkog predsednika i osuda dešavanja vezanih za američke predsedničke izbore, koji su, po rečima šefa posmatračke misije, ”uprljani pravnom neizvesnošću i nezabeleženim pokušajima podrivanja javnog poverenja”, posebno ističući ”neutemeljene optužbe za sistematske nedostatke, pogotovo od strane sadašnjeg predsednika”, koje su ”štetne za javno poverenje u demokratske institucije”.

Kako li će tek biti za nedelju, za mesec dana, kako li će biti 14. decembra kada elektori treba formalno da glasaju za jednog od predsedničkih kandidata, 6. januara kada se budu otvorili i izbrojali svi elektorski glasovi u američkom Kongresu, 20. januara kada novi (ili stari) predsednik treba da položi zakletvu?

Da li će dugi sudski sporovi doneti rešenja unutar zadatih rokova? Ili će predsednika i potpredsednika morati da bira Kongres – ako ni Tramp ni Bajden ne osvoje bar 270 elektorskih glasova?

Da li će, na kraju, gubitnik i njegove pristalice priznati pobednika?

Kako god da bude, jedno je sigurno. Poverenje u američki sistem je trajno podriveno – i iznutra i spolja, i sa njim poverenje u nosioce vlasti i institucije koje oni predstavljaju.

Na unutrašnjem planu, to će doneti dodatnu nestabilnost i gurnuti SAD u (još dublju) društvenu, političku, kulturnu i ekonomsku krizu.

Na spoljnom planu, to će trajno oslabiti, a na sve većem delu zemaljske kugle i konačno uništiti sve bitne kapacitete američke tzv. meke moći.

Naravno, neće tako lako američki političari i diplomate – što one po ambasadama, što one razmeštene po raznim diplomatskim misijama – odustati od deljenja lekcija o ”demokratiji” i svim njenim vrlinama gde god smatraju da može da im prođe.

To je isuviše zgodno i moćno sredstvo širenja međunarodnog uticaja i uplitanja u tuđe poslove da bi ga se bilo ko tako lako odrekao, a pogotovo imperija sa globalnim ambicijama.

Međutim, ko će to, osim onih najnižih, najbespomoćnijih ili najzavisnijih, to više shvatati ozbiljno – sve te lekcije o demokratskom procesu, slobodnim i nezavisnim medijima, i sličnim visokim idealima koje ”učitelj” tako očigledno gazi?

A imperija lišena velike ideje u koju, bar na nekom nivou, istinski veruje – neminovno će, makar bila naoružana do zuba – propasti.

Uostalom, oci osnivači imperiju nisu ni hteli. Ali, sad je o tome kasno govoriti.

Aleksandar Pavić

Check Also

Kinezi se čipovali, traže isto za ceo svet

Kineski predsednik Si Đinping na samitu G20 promovisao je ideju uvođenja globalnih zdravstvenih Kju-Ar kodova, …