„Specijalna operacija Z“: U borbi protiv „Bajraktara“ moraćemo da miniramo nebo Ukrajine!

Poljska može da postane odskočna daska za nekažnjene napade na kolone ruskih tenkova.

Ako je verovati informacijama jednog od najmerodavnijih vojnih izdanja na svetu – britanskog portala Džejns, Poljska bi iz dana u dan mogla da bude direktno umešana, u sve žešća neprijateljstva u Ukrajini.

Ovo će postati svršen čin, nakon što će nove serije turskih udarnih i izviđačkih dronova tipa Bairaktar-TB2, moguće, uskoro biti bazirane na jednom od poljskih graničnih aerodroma.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

I odatle poletite u vazdušni prostor Ukrajine da biste udarili na ruske trupe.

Istovremeno, ističe Džejn, kontrola bespilotnih letelica, koje poleću iz Poljske, tokom leta može da se prenese na operatere, koji se nalaze na teritoriji koju kontroliše Kijev.

I niko se neće preduzeti da tvrdi da je ukrajinska vojska ta, koja će usmeriti te bespilotne letelice na ciljeve.

Ako je to tako, aerodrom Žešov-Jasjonka, koji se nalazi što bliže državnoj granici (samo sto i po kilometara od Lavova), verovatno je unapred izabran kao nova vazdušna baza za takve akcije, sa teritorije Poljske.

Sada su ovaj aerodrom zapadni saveznici pretvorili u najveće transportno čvorište za prebacivanje dodatnih serija modernog naoružanja, u Ukrajinu.

Na njega su svih ovih dana sletali vojno-transportni avioni vazduhoplovstva Turske, Belgije, Mađarske, Grčke i drugih zemalja NATO-a.

Gotovo sigurno, ove daske se sada prenose u Žešov-Jasjonku, pre svega, potpuno novi Bairaktar-TB2 i municija za njih. Potpuno iste, kao one, koje je Ukrajina kupila 2018.

I prema Kijevu, već tokom aktuelne specijalne operacije dobro su se dokazali u vazdušnim napadima na ruske vojne kolone.

Naročito noću, kada je ove nebeske „sporokrete“ teško vizuelno otkriti sa zemlje.

Nema sumnje da se Turska sada bavi najaktivnijim snabdevanjem Kijeva ovim oružjem. Istovremeno, na orijentalni način, razborito pokušavajući da ne naljuti previše Moskvu.

Tako je 3. marta zamenik ministra spoljnih poslova ove zemlje Iavuz Selim Kiran dao veoma čudnu izjavu listu Sabah.

Kažu – da, zaista šaljemo dodatni Bairaktar-TB2 u Ukrajinu.

Ali zvanična Ankara navodno nema nikakve veze sa ovim.

Kao, najpoznatije dronove na svetu, proizvodi turska privatna kompanija.

Prodaja Kijevu je njen posao, na koji država, u „plavom oku” Kiran tvrdi, nema pravo da utiče.

Kao da nabavka bilo kakvog oružja za izvoz iz Turske ne zahteva, kao u ostatku sveta, prethodno odobrenje njenih vladinih agencija. Da li i sam zamenik ministra veruje u gluposti, koje priča?

Jednom rečju, takva slika bi uskoro mogla da se pojavi u toku ratnih dejstava u Ukrajini.

Pošto je borbena avijacija ove zemlje gotovo potpuno uništena, desetine novih bajraktara turske proizvodnje biće angažovane, u napadu na naše trupe iz vazduha.

Jedini način da se izborimo sa njima, koji stoje na raspolaganju našoj vojsci biće obaranje.

Ili tokom racije, presretnite kontrolu nad UAV-om pomoću elektronskog ratovanja.

Kao što je, na primer, naša stanica za elektronsko ratovanje i elektronsku obaveštajnu službu RB-341 V „Leer-3“, koja se dokazala u Siriji, ima odličnu reputaciju.

Ali za uspeh borbene ideje neophodno je da takva bude upravo na ruti leta Bajraktarova ili blizu njihove putanje.

Što, naravno, nije uvek moguće obezbediti tokom brzih mobilnih borbi, u koje se od samog početka pretvorila specijalna operacija Oružanih snaga RF.

U svakom drugom slučaju, naša komanda bi uzvratnim udarom pokušala da uništi vazduhoplovnu bazu, iz koje u vazduh uzleću jurišni „dronovi“.

Međutim, ako sve bude po Jane’s, u našem slučaju to sigurno neće ići. Pošto je ta vazdušna baza na teritoriji Poljske.

A Poljska je NATO.

Postoji još jedna zabrinjavajuća okolnost.

Čini se da čak i Bairaktar-TB2, koji se nedavno dobro pokazao u nedavnom ratu između Jermenije i Azerbejdžana, a sada nam, kako kažu, zadaje mnogo muke oko Ukrajine, oružani sukob brzo postaje prošlost, u ovoj oblasti.

Bukvalno, Ankara je upravo završila državna ispitivanja mnogo strašnije i naprednije mašine iste kompanije – teške udarne bespilotne letelice Bairaktar ​​Akinci B.

Po veličini i težini više liči na jurišni avion.

Prema rečima tehničkog direktora i suvlasnika Baikar Makine, Seldžuka Bajraktara (inače, zeta predsednika Redžepa Tajipa Erdogana ), Akinci B je najmoćnija naoružana bespilotna letelica u svojoj klasi, na svetu.

Dovoljno je reći da je samo raspon krila ove novine dostigao 20 metara.

Bairaktar ​​Akinci je po veličini uporediv sa američkim izviđačkim i udarnim UAV MK-9 Reaper („Žalac“).

Ali istovremeno prevazilazi američki uređaj u maksimalnoj težini pri poletanju.

Poređenja radi: Bairaktar-TB2, koji se već dugo nalazi na traci u Turskoj, u stanju je da leti prilično skromnom maksimalnom brzinom – samo 220 kilometara na sat.

Što ga čini veoma ranjivim za vatru čak i iz malokalibarskog oružja sa zemlje. Bairaktar ​​Akinci nema ovaj nedostatak. Njegova brzina je jedan i po puta veća – do 360 kilometara.

Ispostavlja se da je borbeni radijus novine porastao u potpuno istoj proporciji.

Pošto su oba turska vozila predviđena za borbeno patroliranje u vazduhu 24 sata. Za to vreme, bilo ko od njih, naravno, iz Poljske će proleteti kroz celu Ukrajinu i vratiti se nazad u Žešov.

Ali glavna stvar je borbeno opterećenje Bairaktar ​​Akinci V. Bairaktar-TB2 ima veoma malu nosivost – oko 50 kilograma.

Pa ipak, čak i uz to, ovi leteći jurišnici uspeli su da nanesu katastrofalne gubitke Jermenima u vojnoj opremi, u nedavnom ratu za Nagorno-Karabah.

Ali Bairaktar ​​Akinci je takođe napredovao u ovom pogledu.

Na osam tačaka vešanja, lako podiže u vazduh samo ogromnu količinu male municije vazduh-zemlja, uključujući dobro poznate vođene projektile MAM-L i MAM-T bombe.

Prema pisanju turske štampe, samo u ratu za Karabah, Azerbejdžanci su uništili do stotinu jermenskih tenkova, uključujući i T-72.

Još alarmantnije je to što se u arsenalu novog Bairaktara, od sada nalazi i turska krstareća raketa dugog dometa SOM (Stand-off Muhimmat Seiir Fuzesi), koja može da gađa ciljeve na udaljenosti do 250 kilometara.

Što, u najmanju ruku, značajno proširuje opseg primene samog drona. I znatno povećava svoju udarnu moć.

Koliko je verovatno da će se Bairaktar ​​Akinci, pored Bajraktara-TB2, koji su već u ratu sa nama, pojaviti u Ukrajini pre nego što se tamo stiša kanonada?

Avaj, s obzirom na izuzetan interes čitavog Zapada, ovakav razvoj događaja, po svemu sudeći, ne može se isključiti.

Uostalom, zašto je odjednom početkom decembra 2021. ambasador Ukrajine u Turskoj Vasilij Bodnar, objavio na svom Tviter nalogu maketu Akinčija sa ukrajinskim identifikacionim oznakama i sa značajnim natpisom: „Za sada, maketu ali se nadam da će uskoro postati stvarnost”?

Ovo je utoliko realnije što je u stvari reč o zajedničkom tursko-ukrajinskom proizvodu.

Na kraju krajeva, Bairaktar ​​Akinci podižu u vazduh motori Zaporožje AI-450T. Ni sami Turci još nisu naučili da rade takve stvari.

Stoga je krajnje rizično da potcenjujemo praktično neizbežnu pojavu novog naoružanja na pozorištu.

U stvari, može da se probije na nebo Ukrajine, pre nego što se pucnjava tamo završi. Kako ćemo ih onda pobediti u vazduhu?

Jasno je da se sa batinom ne rađamo. Jasno je da je borba protiv jurišnih dronova dugo bila jedan od glavnih zadataka naših lovaca, pa čak i jurišnih helikoptera.

Ali pre nekoliko godina, Rusija je pripremila još jedan efikasan „protuotrov“ za svoje neprijatelje – municiju koja se leluja kao „Lancet-1“ i „Lancet-3“.

Njihovo drugo ime su bespilotne letelice kamikaze.

Ako pogledate, govorimo o prvom sistemu takozvanog “vazdušnog rudarenja” na svetu. Planiraju da ga unapred stave na put „Bajraktarima“ i svim drugim sličnim letećim zlim duhovima.

Ovo je apsolutno rusko znanje. Zato što veoma mali (sa maksimalnom težinom od 5, odnosno 12 kilograma) i stoga gotovo neprimetni „Lancet-1” i „Lancet-3” sa elektromotorima lako vise desetinama sati u vazduhu, stvarajući ozbiljnu prepreku, za mnogo veće udarne bespilotne letelice.

A kada operater otkrije metu na televizijskom kanalu, Lanceti zarone na nju brzinom do 300 kilometara na sat i pogode.

Samo jedna misao je uznemirujuća u vezi s tim: koliko smo ovih kamikaza dronova danas proizveli?

Da li je industrija uspela? Uostalom, njihova testiranja od strane koncerna Kalašnjikov završena su tek 2019. godine.

A da biste napravili pouzdanu zavesu, verovatno su vam potrebne hiljade kamikaza dronova.

Na kraju krajeva, skoro cela Ukrajina će u takvim vazdušnim bitkama morati da pokrije nebo Lancetima.

Uskoro ćemo saznati odgovor na ovo pitanje. Jer specijalna operacija u Ukrajini jednostavno, ne može da traje mesecima.

Ali šta je sa Poljskom, koja je pod vojno-političkim okriljem NATO-a pristala da se pretvori u sigurnu, kako se verovatno iz Varšave čini, odskočnu dasku za udare na ruske tenkove?

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Rusija i Kina mogu da unište američke avione, na ovaj užasan način…

Uz usvajanje raketa vazduh-vazduh dugog dometa u ruskom i kineskom vazduhoplovstvu, koje će do cilja …