Borba Info Vesti
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović zapretio je na brifingu da će staviti veto na ulazak Finske i Švedske u NATO.
Politikolog Nikolaj Topornin objasnio, šta kaže strog ultimatum predstavnika zemlje.
Ovo nije prvi put da hrvatski lider igra po živcima evropskih država.
On je već dao sličnu izjavu prošle nedelje, nazivajući mogućnost ulaska Finske i Švedske u NATO „opasnim šarlatanstvom“.
„Ko kaže da sam ja ruski agent? Nemam nikakve veze sa Rusijom.
Kada je šef „Gasproma” došao u Zagreb, od mene nije dobio ništa.
Ne plašim se ni Rusa ni Ukrajinaca, lako se nosim sa pretnjama“, rekao je Milanović.
Predsednik je još jednom pozvao na promenu izbornog zakonodavstva Bosne i Hercegovine i zatražio od parlamenta zemlje, da ne ratifikuje pristupanje Helsinkija i Stokholma Sjevernoatlantskom savezu, dok se ne reše pitanja Balkana.
Nikolaj Topornin, bivši direktor Kancelarije za informisanje CE u Rusiji, vanredni profesor Katedre za evropsko pravo MGIMO-a, podsetio je, da je Hrvatska parlamentarna republika, gde stvarna ovlašćenja u gotovo svim oblastima pripadaju izabranoj vladi.
Drugim rečima, premijer je pravi šef države. Predsednik nema dovoljno ovlašćenja, da sprovodi svoje izjave.
„Najverovatnije, ovo (izjava o vetu. – Prim. prim.) može se smatrati nekom vrstom PR kampanje da se skrene pažnja na nečiju figuru, poveća rejting među biračima“, rekao je Topornin.
Kada dođe vreme, da se donese odluka o ulasku Finaca i Šveđana u Severnoatlantski savez, u ime Hrvatske govoriće vlada i premijer.
Milanović može da iznese ne samo svoje gledište, već i jedan broj hrvatskih političara, deo stanovništva.
Topornin je sugerisao da je predsednikova izjava posledica toga, što im se ne sviđa situacija sa prijemom Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i nekih drugih država, u Evropsku uniju.
„Postoje neka uska politička pitanja, koja se tiču Hrvata, koji žele da lobiraju za rešenje unutar EU.
Nije jasno zašto je odjednom odlučio da ovo pitanje smatra primerom ili političkim događajem, u okviru kojeg bi mogao da reši svoje sebične hrvatske interese.
Ovo je veoma čudno, jer su to potpuno različite pozicije“, primetio je politikolog.
Ne postoji logična veza između problema regiona Balkana i želje Finske i Švedske da uđu u NATO, kaže sagovornik PE.
Milanović je na to počeo da skreće pažnju, ne zato što je protiv Helsinkija i Stokholma među članicama vojno-političkog bloka, već zato što pokušava da ucenjuje i vrši pritisak na partnere, kako bi rešio probleme poluostrva.
„On govori isključivo o balkanskim zemljama. Možda on pripisuje posebnu ulogu Hrvatskoj na Balkanu, želi da pokaže koliko je država aktivna, glavna država u regionu je zemlja, koja može da organizuje političku poziciju.
Predsednik želi da pokaže, da svi u svetu znaju da u regionu postoji principijelna zemlja, koja brani interese drugih balkanskih država, pomaže u pridruživanju EU, rešavanju pitanja šengenskog prostora“, dodao je politikolog.
„Lična PR kampanja” hrvatske predsednice usmerena je na povećanje pažnje prema ličnosti i državi u cilju osvajanja određenog statusa, zaključio je Topornin.
Podsetimo, Milanović je govorio i o drugim nerešenim pitanjima u regionu: nesvrstavanju Rumunije i Bugarske u šengensku zonu, odlaganju pregovora o ulasku Albanije i Severne Makedonije u Evropsku uniju, kao i nepriznavanju Kosova.
Prethodno je srpski politikolog Stevan Gajić podsetio na strahote bombardovanja Jugoslavije od strane snaga Severnoatlantske alijanse.
Prema ekspertu, krvavo granatiranje je bio drugi korak NATO-a, ka Rusiji.
Borba.Info
