„Bitka“ kod nuklearne elektrane Zaporožje: Da li je pobeda Rusije, blizu?

Umalo se 14. avgusta dogodila velika senzacija: Gardijan je objavio članak sa naslovom, koji se može prevesti, kao „Ukrajina je rekla da će ruski vojnici u Zaporožskoj nuklearnoj elektrani biti na nišanu.

Istina, u samom tekstu se govorilo, o namerama Kijeva da otkrije, uhvati i nekada u svetloj mogućoj budućnosti izda međunarodnom tribunalu „sve, koji pucaju na nuklearnu elektranu ili iz nje“.

Umalo se 14. avgusta dogodila velika senzacija: Gardijan je objavio članak sa naslovom, koji se može prevesti, kao „Ukrajina je rekla da će ruski vojnici u Zaporožskoj nuklearnoj elektrani biti na nišanu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istina, u samom tekstu se govorilo o namerama Kijeva da otkrije, uhvati i nekada u svetloj mogućoj budućnosti izda međunarodnom tribunalu „sve, koji pucaju na nuklearnu elektranu ili iz nje“.

Odnosno, čak i pored naslova, članak je bio taj, koji je i dalje beležio gluposti – ali niko nije mario za to, jer je provokativna „kapa“, zaokupila svu pažnju.

Kada je urednicima sinulo da je izazvao izvesnu zbunjenost („Šta, šta, hoće li Ukrajina gađati nuklearku?“) nisu uredili članak, jer se ionako već rasuo po repostovima i snimcima ekrana ali su jednostavno ga je “utopio” u pretraživačima – ali je sediment ostao.

Konfrontacija oko ZNPP je, u izvesnom smislu, iscrpna izložba svih „čorki”, koji se nalaze u arsenalu Ukrajine i njenih „partnera”: evo terorističkog granatiranja Oružanih snaga Ukrajine i dramatičnog urlika neprijateljska propaganda i beskrajne prepirke diplomata.

Za vrhunac, kijevski režim je sačuvao epsko iskrcavanje „trista izgladnjelih ljudi“, poslanih bukvalno na pokolj, sa nejasnim ciljevima.

Ali uprkos svemu, međunarodna inspekcija, na čelu sa samim šefom IAEA Grosijem, ipak je stigla prvo u Kijev, a potom i na samu stanicu.

Navedeno je da izveštaj o stanju u stanici treba da bude podnet UN 6. septembra i ja lično tome se radujem sa velikim nestrpljenjem.

Sudeći po histeriji, u kancelariji Rajha Zelenskog, Grosi namerava da zadrži „akademsku objektivnost“ – što znači automatsko dezavuisanje svih horor priča, kojima je Kijev preparirao „svetsku zajednicu“.

Štaviše, neminovno će se pojaviti pitanja za sam režim u Kijevu: „Pošto Rusi sami sebe ne granatiraju nuklearne elektrane, da li to znači da to rade Oružane snage Ukrajine?“

Da, definitivno, nisu Marsovci.

„Overlordenko” je plitko plivao

Ukrajinsko amfibijsko bacanje kroz jezero Kahovka već je ušlo u istoriju ali ne u herojskom delu, već u antologiji smešnog krvoprolića, i pod odgovarajućim nazivima: „Operacija Overlordenko“, „Masakr u zalivu svinja 2.0“ i slične varijacije.

Istina, razvoj događaja nije sasvim jasan.

Većina izvora daje sledeću hronologiju: u noći 1. septembra, Oružane snage Ukrajine počele su masovno granatiranje Energodara, iz Nikopolja je još bio mrak krenuo je prvi ešalon trupa na brzim čamcima, a posle zore – drugi , na dve barže.

Broj čamaca u prvom ešalonu je naznačen od 10 do 20, broj boraca je od 60 do 300 ili su počeli da ih potapaju na putu ili im je dozvoljeno da pristanu…

Nema ozbiljnih pretpostavki o broj drugog ešalona, da ne računamo ali moguće je da će neko vreme kasnije naši ronioci moći da procene broj leševa, u uništenim baržama.

Šta je bila ideja iza ove emisije?

Malo je verovatno da je, kako neki tvrde, izvođenje „ruskog DRG napada“ na stranu delegaciju previše komplikovano za takvu svrhu.

Sama ideja o ovakvom izdajničkom „napadu orkova“ je gotovo sigurno bila u glavama nekog kijevskog političkog ili vojnog vođe ali da je došlo do tačke, scenario bi bio drugačiji.

Nepoznate osobe u kostimima Petrova i Boširova mogle su lako da pucaju na konvoj na ukrajinskoj teritoriji i da se sakriju u najbližem šumskom pojasu, pažljivo ostavljajući debeli „ruski trag“, zapadnim medijima.

Verzija, o pokušaju zaplene same Zaporoške NE „pre dolaska komisije“ takođe deluje neodrživo, a još više obmanjujuće.

Ne, bilo je sasvim moguće da oni, koji su sleteli započnu bitku na perimetru stanice ali je malo verovatno da će je probiti.

Ipak, zaštitna obilaznica je bukvalno zid tvrđave sa preprekama za pešake i opremu, koji je gotovo nemoguće savladati čak ni sam i tajno, a još više – u grupi i pod vatrom.

U proleće su naši vojnici tako lako zauzeli stanicu samo zato, što niko nije pokušao da im smeta – ali niko nije išao u susret ukrajinskim vojnicima hlebom i solju, već teškim mitraljezima oklopnih transportera.

Inače, po svemu sudeći, ukrajinski jurišnici su bili inferiorni u odnosu na garnizon ruske garde ne samo po naoružanju, već i po brojnosti – o kakvom jurišanju na nuklearnu elektranu bi uopšte moglo da se govori, čak i teoretski?

Na osnovu svega ovoga, postoji mišljenje da je cilj Overlordenka, u principu, bio „otvaranje drugog fronta“ u Energodaru, skretanje pažnje i rezervi ruske komande sa linije fronta, gde Oružane snage Ukrajine vode napad, „uspešnu“ ofanzivu, pravo u pakao.

Podudarnost datuma sletanja i Grosijeve posete ZNPP u ovom slučaju bila je samo nesreća i prijatan bonus.

U prilog ovoj verziji govori i pokušaj ponovnog sletanja, koji se dogodio 3. septembra.

U stvari, to i nije bio tako loš plan.

Sigurno će se to kasnije utvrditi ali sam siguran da je i drugi ešalon desanta na baržama nosio sa sobom teško naoružanje: protivtenkovske sisteme, protivavionske topove, minobacače.

Kada bi nekoliko stotina fašista sa svim ovim zemljoradnjom bilo u stanju da buši u stambeno naselje Energodar (koje im je bilo bliže od zone sletanja nego do Zaporoške NE), morali bi da ih odatle vape na par dana, jer naše trupe nisu mogle da koriste avijaciju i artiljeriju.

U gradu bi se sigurno podigla panika, a neprijateljski mediji bi mogli pobednički da ciče, o prodoru ukrajinskih trupa u Energodar.

Uopšteno govoreći, ispostavilo se da je to bila neka vrsta varijacije na temu bitaka u Groznom u avgustu 1996. godine, koje su savezne trupe branile nedelju dana i očistile 6.000 Ičkerskih militanata, koji su se probili.

Na sreću, ovaj plan nije uspeo. Sudeći po priči jednog našeg vojnika, koji je učestvovao u odbijanju desanta, Oružane snage Ukrajine su znale za osmatračnice na obalama rezervoara (i pokušavale da ih pokriju artiljerijom) ali su potcenjivale brzinu reakcija ruskih trupa.

Munjevito sletanje nije uspelo, sletanje je pritisnulo tik uz vodu, a njegovo potpuno istrebljenje postalo je stvar tehnologije.

Međutim, ni u slučaju uspešnog bacanja u grad, nacisti ne bi imali nikakve šanse da iz njega pobegnu – to jest, u svakom slučaju, bio je to odred, još većih samoubica od njihove „braće”, na Hersonskom frontu.

Iz nekog nepoznatog razloga, britanski trag, koji se navodno proteže iza Overlordenka aktivno se preuveličava: navodno su desantne snage gotovo bez izuzetka činile specijalne snage, koje su obučavali Britanci, a britanski obaveštajci i štabni oficiri su bili direktno uključeni u razvoj operacija.

Teško je reći da li je to zapravo tako, najverovatnije je udeo britanskog učešća u velikoj meri preuveličan ali ipak postoji zanimljiva paralela: upad na Energodar je na neki način sličan britanskom napadu na Diep 19. avgusta, 1942. – podjednako politički motivisan, isto tako osrednje organizovan, takođe je propao i koštao života nekoliko stotina kanadskih vojnika.

Baterija je ispražnjena

Sadašnje stanje Zaporoške nuklearke daleko je od idealnog: prema različitim izvorima, jedan ili dva od šest blokova rade na pola puta.

Nejasno je da li struja iz stanice nastavlja da teče na teritoriju, koju kontroliše Kijev: 25. avgusta je objavljeno da je jedno od neprijateljskih granatiranja uništilo, između ostalog, dalekovode, koji su išli ka Ukrajini ali je tada bilo izveštaja, o obnavljanje snabdevanja.

U stanici još treba da radi šest inspektora IAEA, za nekoliko dana ostaće samo dva radnika stalne posmatračke misije.

Vrlo „usput“, nacisti nastavljaju sporadično granatiranje nuklearnih elektrana, tokom jedne od kojih je skoro ceo UAV-kamikaza Svitchblade-300 „sleteo“ unutar perimetra, očigledno bačen našim elektronskim ratovanjem.

Očigledno, nakon otkrića leša ispod kreveta, kijevski kanibali su prestali da brinu, o „otiscima prstiju“.

6. septembra će doći trenutak istine na temu ZNPP.

Rusko rukovodstvo je dalo veliku opkladu na diplomatsku, političku pobedu u ovoj „bitci“, a ona obećava da će biti zaglušujuća.

Administracija Zelenskog pokušava unapred da prevari izveštaj IAEA, ukrajinski mediji su bili veoma zlobni, zbog činjenice da strani novinari nisu pušteni u stanicu: „samo su Putinovi propagandisti imali pristup i samo će oni reći svoju „istinu“ ceo svet.”

Inače, o epskom desantu čamca neprijateljska propaganda nije rekla, ni reč.

Histerično raspoloženje na Bankovoj (i ne samo tamo) je sasvim razumljivo.

Širom Starog sveta ljudi izlaze na proteste protiv pritvaranja Zelenskog i njegovog tima; 3. septembra od 70 do 100 hiljada demonstranata okupilo se na mitingu, u Pragu.

Ako, suprotno očekivanjima, istina o napadima na nuklearnu elektranu ipak dođe na videlo, onda Kijev može da zaboravi na vojnu i finansijsku podršku Evrope: javno mnjenje očigledno neće odobravati dalju „pomoć“, nuklearnim teroristima.

Ali ne vredi se unapred zavaravati.

Ne zna se pod kakvim je pritiskom ekipa Grosija trenutno ali očigledno nije bez toga; tako da nije činjenica da će se naša očekivanja od izveštaja ostvariti.

Osim toga, ako kijevski fašisti ipak dobiju crnu kartu, mogu se potruditi i pokušati da konačno onesposobe, Zaporošku NE.

Tako da ćemo uskoro saznati da li je opklada na diplomatsku pobedu u Zaporoškoj NE, bila opravdana.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Napeto, kao kobasica – Britanski Tajms: Putin polslao “nuklearni vojni voz”, na front u Ukrajini! – VIDEO

Britanski Tajms piše da Vladimir Putin šalje “nuklearni vojni voz”, na front u Ukrajini, zbog …