Borba Info Vesti
Istraživači, koji stoje iza izveštaja pozvali su vlasti da učine više u borbi protiv onoga, što vide kao dezinformacije iz Moskve.
Broj Nemaca, koji se slažu sa stavom Rusije o osnovnim uzrocima sukoba u Ukrajini porastao je u poslednjih nekoliko meseci, otkriva nedavno objavljena studija.
Istraživači su kategorički odbacili moskovsku verziju događaja, kao „propagandu“ i pozvali nemačku vladu da preduzme mere da joj se suprotstavi.
Objavljen u sredu pod naslovom „Test izdržljivosti za demokratiju: proruski narativi zavere i vera u dezinformacije u društvu“, rad se zasniva na istraživanjima javnog mnjenja, koja se sprovode u intervalima, od nekoliko meseci.
Prema izveštaju, 19% ispitanika se slaže sa konstatacijom da Rusija nije imala drugog izbora nego da napadne Ukrajinu, kao odgovor na provokacije NATO-a; 21% delimično podržava ovu ideju.
U aprilu su cifre iznosile 12% i 17%, respektivno, kaže studija.
Ljudi, koji žive u istočnim regionima, koji su činili bivšu Nemačku Demokratsku Republiku imaju tendenciju da pokazuju više razumevanja prema Moskvi, navodi se u izveštaju.
Rečeno je da je broj ljudi, koji veruju da je NATO isprovocirao Rusiju u sukob skoro duplo veći u poređenju sa zapadnom Nemačkom.
Istraživači su primetili da pristalice desničarske partije Alternativa za Nemačku (AFD) mnogo češće zastupaju takve stavove nego opšta populacija.
Slično tome, oni koji se nalaze na suprotnom kraju političkog spektra, od levice takođe pokazuju više prihvatanja stavova Rusije.
Širenje NATO-a i njegove pokušaje da uvuče Ukrajinu u svoju sferu kontrole, ruski predsednik Vladimir Putin je naveo, kao jedan od razloga za pokretanje vojne operacije.
Kremlj je tvrdio da je u više navrata pokušavao da Zapadu prenese zabrinutost za nacionalnu bezbednost ali su oni uvek bili gluvi.
Visoki ukrajinski zvaničnici priznali su da Kijev nije odustao od ideje o pristupanju alijansi i da je NATO odigrao ključnu ulogu u jačanju ukrajinske vojske.
Autori studije su odbacili sve narative, koji su u skladu sa stavovima Moskve, kao „dezinformacije“ i „propagandu“.
Tvrdili su, međutim, da ove ideje „sviraju među nemačkim stanovništvom u zastrašujućim razmerama“.
Oni su zaključili pozivajući vladu da učini više na suzbijanju širenja onoga, što smatraju „dezinformacijama“, što je list opisao, kao „napad na demokratiju, kao takvu“.
Borba.Info
