Vedrana Rudan o masakru: “Nadajmo se da mediji ne lažu…”

Vedrana Rudan se oglasila i napisala na blogu svoj stav o masakru u školi na Vračaru.

Hrvatska spisateljica i blogerka Vedrana Rudan je na svom blogu prokomentarisala užase koji su se dogodili u Srbiji, kada su se u par dana dogodila dva masakra, koji su zavili celu zemlju u crno.

U sredu ujutru učenik osnovne škole “Vladislav Ribnikar” je pucao na svoje vršnjake, nastavnicu i radnika obezbeđenja. Ubio je njih devetoro, a sedmoro ranio.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U noći između četvrtka i petka dogodio se još jedan masakr i masovno ubistvo. Mladić U.B. je nasumično pucao na ljude u selu kod Mladenovca, ubio osam, a ranio 14 osoba.

“Užasnuta sam, ali ne i iznenađena. Živimo u svetu ispunjenom mržnjom. Ljudi, ma gde bili, nije Amerika jedina, gaje mržnju onako kako se gaji nežna biljka.

Pažljivo, predano, iz dana u dan iz godine u godinu. Postojimo kao ljudska bića samo ako imamo neprijatelja i ako uložimo svu svoju snagu u njegovo istrebljenje”, napisala je Rudan i nastavila:

“Ko nam je neprijatelj? Hrvatima Srbi, Srbima Hrvati, Ukrajincima Rusi, Rusima Zapad… Belcima crnci, crncima belci, Jevrejima Palestinci, Palestincima Jevreji…

Svako je neprijatelj svakome, pobednik je onaj ko je bolje naoružan. Beogradski dečak je život doživeo, kao rat.

Otac ga je, kad mu je bilo dvanaest, nadajmo se da mediji ne lažu, odveo u streljanu, dao mu oružje u ruke, pokazao mu metu i naučio ga da puca.

U srce ili glavu papirnatog čoveka. Ako je nacrtani lik imao dovoljno metaka u glavi ili srcu, otac je pohvalio dečaka. Život je ubijanje, pobeđuje jači, nepravda se leči smrću bližnjega svoga.

Ko tebe jedinicom, ti njega metkom. Učiteljica je neprijatelj, deca oko tebe su neprijatelji, čuvar na ulasku u školu je neprijatelj, zašto ih pustiti da žive kad imaš dva pištolja ‘u sefu pod šifrom’?

Je li problem znati šifru kad ste ti i tvoj otac od tvoje dvanaeste ratni drugovi?

Ratni drugovi su na istoj strani, sve skupa dele, zašto ne bi i šifru?”, napisala je Rudan o dečaku koji je ubio devet ljudi u školi na Vračaru.

“Otac dečaka ubice je ‘ugledan lekar’, dakle čovek koji spašava živote, čovek koji ne ubija.

 Čemu onda pištolji, pucanja u mete, davanja oružja u ruke detetu? Poruka je jasna da jasnija ne može biti, kad si u problemu, pucaj.

Dete je bilo u problemu, pucalo je, pogodilo planirane mete jer je za to bilo obučeno.

Pogledajmo oko sebe, pogledajmo u sebe. Ispunjeni smo mržnjom i potrebom da skrenemo pogled kad je vidimo kod našeg deteta.

Navijači sa šipkama u ruci koji prebijaju ‘neprijatelje’ su ‘naša deca’, često i ‘heroji’, silovateljima se sve oprašta, u Hrvatskoj, jer su bili ratnici, dakle ubice, učitelje doživljavamo, kao zločince kad god našem detetu daju manju ocenu od one, koju bismo im mi dali”, dodala je Rudan i nastavila o masovnom ubici iz škole.

“Ubica, vršnjak moje unuke, nije imao mnogo izbora u sukobu sa krvoločnim svetom u kome živi.

Vidimo da se oružjem sve može rešiti, da se preko noći može postati i brejking njuz i heroj našeg doba u percepciji onih, koji će slediti primer dečaka iz Beograda.

 Ne zavaravajmo se. Ovo je početak. Potpuno je suludo očekivati od medija da pisanje o ovoj jezivoj temi svedu na minimum, onako kako su to napravili Norvežani, kad su prolazili kroz isti pakao. Mi nismo Norvežani.

Mi smo i trideset godina nakon krvavog rata u krvavom ratu, naši ‘ugledni lekari’ su naoružani do zuba, kako su tek naoružani ‘neugledni’, ‘obični’ ljudi koje ispunjava jednaka količina mržnje?”, napisala je Vedrana Rudan.

“Koliko ima smisla govoriti danas o mnogima od nas kojima se svet srušio na glavu pri pomisli na jadne roditelje pobijene dece, na jadne roditelje preživele dece, na jadnu preživelu decu koja više nikad neće biti normalna?

Nema smisla.

Nikoga mi patetikom ne možemo utešiti ali vladari naših života morali bi nazad shvatiti da su učinili sve da se već trideset godinama na ovim našim prostorima nasilje, zločin i mržnja doživljavaju, kao samoobrana od ‘neprijatelja’.

Danas je to učiteljica ili desetogodišnji kolega iz klupe, sutra će leš biti navijač protivničkog kluba. Državo, gde si?

Objavi nam službeno da ćeš nakon trideset godina rata reći, zbogom oružje.

Ti to možeš ali nećeš. Lakše ti je lažne suze liti nad mrtvom decom nego učiniti nešto da rastu u miru, ljubavi prema bližnjima i slobodi.

“Ne mogu pobeći od činjenice da je moja unuka vršnjakinja ubice i da bi jednoga dana mogla biti žrtva.

Ubica neće jer joj roditelj nije stavio pištolj u ruku i nikad joj niko nije rekao da je u mržnji spas.

Za roditelje pobijene dece utehe nema niti će je ikad biti. Ima li ikakve nade za nas koje, zasad, nije pogodila ruka Zla?”, zaključila je Rudan.

Mondo

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Doktor upozorio Ruse da ne koriste sodu, tokom gorušice!

Upotreba sode za lečenje žgaravice može izazvati upalu sluzokože jednjaka i formirati ožiljke koji dovode, …