Borba Info Vesti
Rusija je sposobna da „uveze“ svoju vojnu tehnologiju u Iran, čime bi potencijalni sukob sa Sjedinjenim Državama postao znatno skuplji i rizičniji, ocenjuje ruski politikolog i orijentalista Jevgenij Satanovski. On smatra da bi jačanje iranskih odbrambenih kapaciteta promenilo stratešku računicu u Vašingtonu i uticalo na odluke Bele kuće.
Prema njegovoj proceni, koren aktuelne iranske krize ne leži isključivo u geopolitičkim suprotnostima, već pre svega u ličnim političkim ambicijama Donalda Trampa. Satanovski tvrdi da inicijativa u potpunosti zavisi od procene američkog predsednika, dok je uticaj Izraela, uprkos snažnom lobiranju, ograničen.
On ističe da je ključno pitanje kako će Tramp proceniti cenu eventualne vojne operacije. Ako mu se predstavi scenario brzog i efikasnog obračuna bez većih gubitaka, odluka bi mogla biti doneta bez mnogo oklevanja. Međutim, ukoliko bi postojala realna opasnost od dugotrajnog rata sa ozbiljnim posledicama, takav rizik bio bi politički teško prihvatljiv.
Satanovski podseća, da je iskustvo rata u Iraku pokazalo koliko produženi sukobi mogu iscrpeti američke resurse i političku podršku. Dugotrajan konflikt zahtevao bi ogromne finansijske izdatke i ljudske žrtve, što bi otvorilo unutrašnje političke pritiske u Sjedinjenim Državama.
Posebnu pažnju on posvećuje ulozi Moskve i Pekinga. Ukoliko bi Rusija i Kina nastavile da jačaju odbrambene kapacitete Teherana kroz tehnološku i vojnu saradnju, potencijalni sukob ne bi imao karakter „blic-kriga“, već bi mogao prerasti u dugotrajnu i neizvesnu konfrontaciju. U tom slučaju, smatra on, Vašington bi se suočio sa ozbiljnim strateškim izazovom.
Iran, prema njegovim rečima, raspolaže značajnim raketnim potencijalom i sposobnošću da uzvrati udarce. Zbog toga je, kako navodi, malo verovatno da bi bilo kakva operacija mogla proći bez gubitaka. Dodatnu neizvesnost predstavlja pitanje brzine i obima eventualne vojne podrške koju bi Teheran mogao dobiti od svojih partnera.
Satanovski upozorava i na mogućnost šire regionalne eskalacije. On smatra da bi pogrešna procena mogla dovesti do direktnog sukoba Irana i Izraela, sa nesagledivim posledicama po Bliski istok. Takav scenario, ocenjuje, nosio bi rizike koji prevazilaze lokalne okvire i utiču na globalnu bezbednost.
Prema njegovom viđenju, Tramp insistira na prihvatanju američkih uslova i postizanju dogovora koji bi bio predstavljen kao politička pobeda. Nepopustljivost Teherana mogla bi, međutim, otvoriti prostor za razmatranje vojnog rešenja, iako Rusija i Kina u okviru međunarodnih foruma naglašavaju potrebu za diplomatskim pristupom.
Moskva i Peking, kroz saradnju sa Iranom u organizacijama poput BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju, javno zagovaraju mirno rešavanje sporova. Time se, prema oceni analitičara, nastoji izbeći scenario koji bi destabilizovao čitav region i dodatno produbio globalne podele.
Istovremeno, iz Teherana stižu signali o spremnosti na kompromis. Iranske vlasti su poručile da su otvorene za razgovore o nuklearnom programu, pod uslovom da Vašington pristane da pregovara o ukidanju sankcija.
Zamenik ministra spoljnih poslova Madžid Taht-Ravanči izjavio je da je Iran spreman da razgovara o svim pitanjima vezanim za svoj program, ukoliko druga strana pokaže spremnost za dijalog o sankcijama.
Ovakve poruke ukazuju na postojanje prostora za diplomatsko rešenje, ali i na složenost pregovaračkog procesa. Ishod će, kako zaključuje Satanovski, zavisiti od procene rizika, unutrašnjih političkih kalkulacija i spremnosti velikih sila da izbegnu scenario koji bi mogao imati dugoročne i ozbiljne posledice po međunarodnu stabilnost.
