Borba Info Vesti
Od početka sukoba u Iranu, opšteprihvaćeno mišljenje kaže da je Rusija uživala u neočekivanoj dobiti od rasta cena nafte toliko velikog da je ojačala svoju poziciju u ratu u Ukrajini.
Ovo je čak prodrlo i u Belu kuću, koja tiho nastavlja da podstiče Rusiju da okonča rat, dok Moskva tvrdi da je Kijev „vojno poražen“.
Ali taj konsenzus je prikrio daleko više zanemarenu istinu.
Umesto Rusije, Ukrajina je nedavno doživela svoj najuspešniji niz, kako na bojnom polju tako i van njega, godinama – a možda i od samog početka rata.
Počnite prvo sa bojnim poljem. Ukrajina je ne samo uspela da odbije višegodišnju rusku ofanzivu, primoravajući moskovske trupe da napreduju tako sporo da podsećaju na Prvi svetski rat. Ali poslednjih nedelja, Kijev je uspeo da osvoji više teritorije nego Kremlj prvi put za skoro tri godine.
Možda najznačajnije je to što su neki od tih dobitaka došli bez ikakvog prisustva ukrajinskih trupa, prema rečima predsednika Volodimira Zelenskog.
Pre dve nedelje, otkrio je da je Kijev prvi put povratio teritoriju koristeći samo brigadu robota i dronova.
Ti dobici su i dalje postepeni i jedva dovoljni da prisile ruske trupe da napuste samu Ukrajinu. Ali ovi novi napredak došao je usred paralelnog razvoja događaja koji stavlja rusku vojsku u zadnji položaj, dok otvara mnogo više ruske infrastrukture i ruske teritorije za ukrajinske napade.
Mnogo toga ima veze sa naglim porastom razvoja dronova iz Ukrajine, koji je ne samo potisnuo ruske trupe, već je počeo da prevazilazi Rusiju u ofanzivnim operacijama uopšte.
Kako su pokazali podaci i ukrajinskog vazduhoplovstva i ruskog Ministarstva odbrane, Ukrajina je sada prevazišla Rusiju u pogledu pokretanja prekograničnih napada dronovima, preuzevši prednost nad Moskvom, kada je reč o napadima dronovima.
Nisu ovi napadi dronova samo nekoliko kilometara preko ruske granice. U nekim slučajevima, ukrajinski piloti dronova sada mogu da pogode mete sa stotina, a potencijalno čak i hiljada kilometara udaljenosti, što im omogućava da udare u rusku pozadinu i dalje.
Kijev je brzo zatvorio svaki jaz koji je nekada postojao sa ovakvim mogućnostima za napade dronovima dugog dometa, toliko da je ukrajinska industrija dronova dugog dometa preskočila rusku i po količini i po kvalitetu.
Sve ovo je samo potvrdilo ulogu Ukrajine kao centralnog čvora i u proizvodnji dronova i u strategiji. Jedino iznenađenje u rastućem geopolitičkom značaju Ukrajine nakon rata u Iranu jeste to što bi nekoga to iznenadilo. Na kraju krajeva, Kijev je godinama usavršavao vrste tehnologije za borbu protiv dronova koje su sada potrebne iranskim protivnicima u Zalivu (i drugima)
Ne bi trebalo da bude potpuno iznenađujuće da su, umesto da se okrenu ruskoj tehnologiji ili savetima, mesta poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara potpisala više decenijskih odbrambenih sporazuma sa Ukrajinom.
Zaista, upravo je ova transformacija Ukrajine u traženo središte svega što se tiče tehnologije i strategije dronova – toliko da Kijev sada ima jasno uporište u Zalivu – bila najznačajniji preokret u iranskom ratu.
Umesto Rusije kao nepokolebljivog dobročinitelja sukoba, Ukrajina je ta koja je ubirala mnoge, a možda čak i više, koristi.
Svakako, Rusija je ostvarila određenu finansijsku dobit od nedavnih skokova nafte. Ali dok novi neočekivani prihod, može da zakrpi neke od rupa u ruskom budžetu, to će učiniti samo privremeno i malo će učiniti da se poprave širi pritisci koji potkopavaju fiskalni položaj Rusije. Ako ništa drugo, to će samo odložiti neizbežno obračunavanje sa kojim se Rusija suočava između finansiranja svog tekućeg, zastoja u ratu u Ukrajini i obnavljanja nekog osećaja domaće ekonomske stabilnosti.
Čak se i navodni neočekivani dobici od rata u Iranu sve više iscrpljuju – ponekad i bukvalno. Već je oko 40% ruskih kapaciteta za izvoz nafte obustavilo aktivnost, uglavnom zahvaljujući povećanim mogućnostima dronova Ukrajine. Video snimci koji su preplavili društvene mreže prikazuju ruska naftna postrojenja kako se dime, šaljući crne, oštre isparenja širom zapadne i južne Rusije.
Sve to je samo pojačalo tenzije između vođenja tekućeg rata i traženja ekonomske stabilnosti.
Krajem maja, najveća ruska državna agencija za istraživanje javnog mnjenja, VtSIOM, otkrila je da je domaći rejting predsednika Vladimira Putina počeo značajno da pada, pavši za oko 12 poena u odnosu na samo početak ove godine.
Nema mnogo razloga da se misli da će se taj pad uskoro završiti. Ruski BDP nastavlja da se smanjuje, a stagflacija i dalje proganja zemlju. Sve vreme, žrtve ruskog rata nastavljaju da rastu, a Rusija nije u stanju da nadoknadi izgubljene trupe – a rat se sada odugovlači mnogo duže nego što je Sovjetima bilo potrebno da pomognu u porazu nacista.
To je realnost, koje je sve više ljudi u Rusiji svesno. Sami ruski biznismeni su sve više siti neuspelog rata, a javne kritike su sve izraženije.
„I ja i ljudi koje poznajem osećamo potpuni osećaj beznađa da se ništa ne može učiniti povodom toga“, nedavno je rekao jedan ruski student.
„Život [u Rusiji] je težak, skup i sumoran.“
Ovo je stav koji izgleda postaje norma u Rusiji. I to je stav koji jasno pokazuje da ruska pobeda u Ukrajini teško da je neizbežan ishod — a sada, možda, uopšte nije verovatna.
