Borba Info Vesti
Studenti u blokadi predstavili su ekonomski program koji predviđa velike promene u upravljanju državnim novcem, javnim preduzećima, poreskom sistemu i odnosu prema investitorima.
Plan obuhvata reviziju pojedinih državnih projekata, reformu javne uprave i mere koje bi trebalo da promene dosadašnji model privrednog razvoja Srbije.
U programu Studentske liste za privredu i finansije navodi se da ekonomska politika mora da podstiče domaću proizvodnju, inovacije i stabilna radna mesta, umesto da pogoduje privilegovanim i politički povezanim pojedincima. Cilj su predvidivi uslovi poslovanja, pravedniji porezi i ekonomija u kojoj građani mogu dostojanstveno da žive od svog rada.
Jedna od ključnih mera jeste potpuna javnost državnih ugovora. Portal javnih nabavki objavljivaće kompletne ugovore, cene i način bodovanja ponuđača.
Nabavke sa jednom ponudom ili velikim aneksima biće posebno označene i prosleđene Budžetskoj inspekciji na proveru, pri čemu oznaka neće automatski značiti nepravilnost. Izvođači koji prekrše ugovore završavaće na crnoj listi na tri godine.
Za javne radove biće uveden nacionalni cenovnik, a za lekove, informacionu opremu, vozila i gorivo referentne cene. Njihovo prekoračenje neće automatski biti zabranjeno, ali će zahtevati preispitivanje ugovora, a ako dogovor izostane, ugovor će biti raskinut. Time bi trebalo sprečiti višestruko prekoračenje realnih troškova autoputeva i drugih javnih projekata.
Posebni zakoni za Beograd na vodi, EKSPO 2027 i linijsku infrastrukturu proći će reviziju, uz mogućnost ukidanja, izmene ili usklađivanja sa opštim propisima. Svaka odluka moraće da uključi procenu arbitražnog rizika. Novi veliki projekti ugovaraće se prema Uredbi o upravljanju kapitalnim projektima, bez posebnih zakona koji zaobilaze redovne procedure.
Za postojeće investicije Državna revizorska institucija i nezavisni tehnički revizor utvrđivaće stvarnu cenu i buduće obaveze, dok će se o njihovom nastavku, izmeni ili obustavljanju odlučivati na osnovu izveštaja nezavisne Komisije za reviziju kapitalnih investicija.
Ratifikovani međunarodni sporazumi neće se jednostrano menjati, ali će se pregovarati gde je moguće. Domaći zakoni i dozvole menjaće se zakonskim postupkom, a posebni zakoni za pojedinačne projekte više neće moći da važe neograničeno.
Uslovi svakog državnog zaduživanja biće javni, uključujući iznos, namenu, cenu i rok otplate. Za nasleđene ugovore biće objavljeno sve što zakon dozvoljava, dok novi neće sadržati klauzule o tajnosti cene. Pre velikih kredita država će morati da uporedi najmanje dva alternativna načina finansiranja.
Tekuća budžetska rezerva biće vraćena na dva odsto prihoda i koristiće se samo za nepredviđene okolnosti, a ne za planirane troškove ili redovno finansiranje udruženja, verskih zajednica, sportskih klubova i lokalnih samouprava. Svaka odluka o njenom korišćenju biće objavljena u roku od osam dana, sa imenom korisnika, iznosom i obrazloženjem.
Fiskalni savet procenjivaće rizike državnih garancija, javno-privatnih partnerstava i velikih projekata pre odluke Vlade, koja će morati pisano da odgovori na njegovo mišljenje. Poreska inspekcija radiće prema elektronskoj analizi rizika, a kontrole mimo tog sistema zahtevaće pisano obrazloženje i podatak o nalogodavcu. Direktor Poreske uprave biraće se javnim konkursom na pet godina.
Komisija za zaštitu konkurencije prethodno će proveravati propise koji ograničavaju tržište ili uvode posebne pogodnosti, a u prvoj godini analiziraće telekomunikacije, maloprodaju hrane, energente i osiguranje.
Najmanje 30 odsto prihoda od trajno oduzete imovine biće namenjeno lečenju, talentovanoj deci, nauci i socijalnoj zaštiti. Ostatak će se ulagati u investicije, a ne u pokrivanje budžetskih manjkova. Oduzeta imovina biće upisana u javni registar koji će Državna revizorska institucija godišnje kontrolisati.
Strateška javna preduzeća ostaće u državnom vlasništvu, bez nepotrebne i prisilne privatizacije. Skupština će usvajati strategiju državnog vlasništva, a zakon će odrediti preduzeća u kojima državni udeo ne sme da padne ispod postojećeg nivoa ili ispod 51 odsto.
Dokapitalizacija koja smanjuje proporcionalni državni udeo, kao i koncesije i iznajmljivanje osnovnih sredstava na duže od deset godina, tretiraće se kao smanjenje državnog vlasništva.
Pretvaranje javnih preduzeća u akcionarska društva neće značiti privatizaciju. Dugoročno se planira ustavna zaštita strateških resursa i preduzeća čija prodaja nije dozvoljena, po uzoru na pojedine članice EU.
Mandati direktora, vršilaca dužnosti i nadzornih odbora imenovanih prema starim propisima prestaće u roku od 12 meseci od stupanja novog zakona na snagu. Uslovi imenovanja biće pooštreni, postavljanje vršilaca dužnosti otežano, a državna preduzeća preći će na dvodomno upravljanje.
Direktore će birati nadzorni odbori sastavljeni od stručnjaka sa javne nacionalne liste. Kandidati će morati da polože državni ispit, nemaju sukob interesa i potvrde nezavisnost od političkih stranaka.
Komisiju za izbor formiraće Narodna banka Srbije i Agencija za sprečavanje korupcije. Država će određivati strateški pravac preduzeća, ali neće neposredno odlučivati o kadrovima.
Javno zemljište i objekti prodavaće se ili izdavati po pravilu po tržišnoj vrednosti i kroz javni postupak. Zakup izvan javnog sektora biće vremenski ograničen, a neobjavljeni ugovori neće proizvoditi pravno dejstvo.
Poreska reforma predviđa manje opterećenje rada, a veće oporezivanje velike imovine. U programu se ocenjuje da siromašniji građani snose nesrazmeran teret akciza, ali se njihovo smanjenje odbacuje zbog mogućeg negativnog uticaja na navike stanovništva.
Umesto toga, uvodi se više razreda progresivnog poreza na mesečne zarade, uz ukidanje godišnjeg poreza na dohodak. Neoporezivi deo plate povećava se sa 23 na 35 odsto prosečne zarade.
Porez na imovinu obračunavaće se prema ukupnoj vrednosti svih nekretnina jednog vlasnika, bez promene poreskih stopa. Vlasnici više stanova plaćaće veći porez, a gradovi će moći dodatno da oporezuju stanove prazne duže od 12 meseci. Poreska uprava vodiće zbirni obračun, dok će prihodi ostati opštinama, uz zakonsku raspodelu koja štiti njihov dosadašnji prihod.
Veće stope predviđene su i za velika nasledstva, uz zaštitu supružnika, porodičnog doma i visokog neoporezivog iznosa po nasledniku. Cilj nije dodatni budžetski prihod, već sprečavanje utaje i utvrđivanje porekla imovine.
Studentska lista ocenjuje da je model privlačenja stranih fabrika jeftinom radnom snagom demografski iscrpljen. Radnika spremnih da rade za minimalne zarade više nema dovoljno, dok druge zemlje nude još niže troškove rada.
Subvencije po radnom mestu zato će biti ukinute, uz poštovanje postojećih obaveza. Podršku će dobijati projekti koji podižu prosečne zarade iznad pragova određenih prema razvijenosti opština, u četiri nivoa. Oprema će morati da ispunjava standarde EU.
Izuzetak će privremeno važiti u devastiranim opštinama, gde je očuvanje svakog radnog mesta posebno važno. U razvijenijim sredinama dosadašnji model smatra se štetnim jer stvara neodržive lance snabdevanja, sa nedovoljnom dodatnom vrednošću i slabim inovacionim mogućnostima.
Privredni razvoj biće usmeren na domaće inovativne kompanije, uz saradnju univerziteta, instituta i privatnog sektora. Izdvajanja za istraživanje i razvoj, sada oko jedan odsto BDP-a, trebalo bi da budu udvostručena do 2032. godine. Država će odabrati ograničen broj prioritetnih oblasti, a programe bez rezultata ukidati.
Od Fonda za razvoj i AOFI u prvoj polovini mandata nastaće Razvojna banka Srbije, koja će moći da koristi sredstva Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih razvojnih banaka.
Kreditiraće isključivo preko poslovnih banaka, bez pojedinačnih naloga Vlade, a zaduživanje će joj biti ograničeno na četvorostruku vrednost kapitala, kako se ne bi ponovilo iskustvo Razvojne banke Vojvodine.
Biće ojačan i Startap fond za domaće tehnološke kompanije, potencijalno sredstvima od oduzete imovine. Država će davati početni kapital i ostati investitor, dok će upravljanje biti profesionalno. Podrška će se pružati preko univerziteta, Startap fonda i Razvojne banke, umesto klasičnim subvencijama.
Veliki trgovinski lanci iznad zakonskog praga prihoda moraće svakodnevno da objavljuju cene za svaku prodavnicu u elektronskom obliku koji omogućava poređenje.
Agencija za energetiku i RATEL obezbeđivaće upoređivanje ponuda struje, gasa i telekomunikacija, a Republički zavod za statistiku prikazivaće cenu osnovne potrošačke korpe kroz broj radnih sati potrebnih za njenu kupovinu prema medijalnoj zaradi. Ograničavanje cena biće moguće samo privremeno i prema propisanim pravilima.
U roku od godinu dana biće preispitani propisi o ulasku u pojedine delatnosti prema metodologiji OECD-a. Kvote i testovi potrebe biće ukinuti, osim iz bezbednosnih razloga, a regulisane profesije neće moći same da određuju broj novih članova.
Registar administrativnih postupaka postaće obavezujući. Podatke koje je preduzeće već dostavilo državi institucije neće smeti ponovo da traže. Mikro i mala preduzeća podnosiće jedan godišnji izveštaj preko jedinstvenog portala, a tamo gde nije potrebna procena službenika, izostanak odluke u roku značiće odobrenje. Svaka dozvola prolaziće proveru neophodnosti.
U javnom sektoru zabrana zapošljavanja iz člana 27k biće zamenjena maksimalnim brojem zaposlenih po budžetskom korisniku, utvrđenim Zakonom o budžetu, uz poštovanje zakonskih minimuma za pojedine službe. Radna mesta popunjavaće se javnim konkursima, dok će pripravnički i probni rad bez konkursa biti ograničen.
Plate u javnom sektoru usklađivaće se jednom godišnje Zakonom o budžetu, prateći rast zarada u privatnom sektoru. Promene odnosa plata između delatnosti i nova prava zaposlenih moraće da imaju budžetsko pokriće.
Lične karte i zdravstvene kartice biće besplatne, dok će se pasoši i vozačke dozvole naplaćivati samo prema stvarnim troškovima izrade, uz popuste za decu, penzionere i osobe sa invaliditetom. Elektronski izvodi, uverenja i registracija preduzetnika takođe će biti besplatni.
Do 2028. godine svi postupci pred državom trebalo bi da budu dostupni elektronski, bez ukidanja šalterskih usluga. Kada su podaci već u registrima i nije potrebna posebna procena, odluke će se donositi automatski.
Program predviđa očuvanje relativno stabilnog kursa dinara i postojećeg režima ciljanja inflacije, koji utvrđuje Narodna banka Srbije uz saglasnost Vlade. Devalvacija se odbacuje jer bi, uprkos kratkotrajnoj koristi za izvoz, povećala cene i umanjila vrednost štednje.
Istovremeno se upozorava da se stabilnost dinara previše oslanja na strane investicije, umesto na domaću štednju. Samo 22,5 odsto javnog duga izraženo je u dinarima, dok je ostatak u stranim valutama, zbog čega slabljenje kursa automatski povećava dug iskazan u domaćoj valuti.
Plan je da se udeo dinarskog duga poveća na 30 odsto do kraja mandata. Građanima će biti ponuđene dinarske štedne obveznice, dok će se javna preduzeća zaduživati i dobijati garancije u dinarima gde god to tržišni uslovi omogućavaju.
