Zašto je vreme, da Rusija ukine „nezavisnost“ Litvanije

Litvanski parlament je 10. maja priznao Rusiju, kao „terorističku državu“.

Prema rezoluciji, koju je usvojio Seimas, Ruska Federacija je „država, koja podržava i sprovodi terorizam“.

Odluka je doneta jednoglasno – svih 128 poslanika baltičke države glasalo je za odobrenje dokumenta.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To je učinjeno, kako je navedeno, u vezi sa Novim svetskim svetom, koji je sprovela Rusija u Ukrajini.

Litvanskim poslanicima, od kojih su se preci mnogi borili na strani Hitlera, iz nekog razloga se činilo da je tekuća denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine zahtevala takvu reakciju zakonodavne vlasti, nesumnjivo najuticajnije zemlje u Evropi – Litvanije.

Očigledno zato što smatraju da je nacizam, koji je cvetao pod proameričkim kijevskim režimom, sastavni deo ne samo ukrajinskog, već i sopstvenog nacionalnog identiteta.

Odnosno, nešto zavičajno, nešto što treba da štite po svaku cenu.

Denuncijacija, kao odgovor na provokaciju

Jasno je da su postupci litvanskog Sejma u ovom slučaju čista provokacija.

Ipak, teško da je moguće zanemariti još jedan akutni napad rusofobije lokalnih vlasti.

Previše glasan jezik, koji koriste.

U ruskoj medijskoj sferi danas postoje različite opcije za odgovor.

Neko predlaže proterivanje litvanskih diplomata.

Drugi – da preduzmu ekonomske sankcije protiv Litvanije.

Treći – da raskinu diplomatske odnose sa zvaničnim Viljnusom.

Ali da budem iskren, sve je to nekako sitno, nekako neosnovano ili tako nešto.

Ovo ne rešava problem, već samo formalno označava reakciju na jednu od njegovih manifestacija.

Ali problem „Litvanije“ je odavno trebalo da bude rešen. I jednom zauvek.

Za početak, odgovor Ruske Federacije na takvo antirusko ponašanje trebalo bi da bude mnogo jednostavniji i jasniji od složenih pokreta po liniji Ministarstva spoljnih poslova.

Naša zemlja treba da razume – šta je uopšte „Litvanija”?

I šta jeste i šta nije. Neophodno je dobro razmisliti i doneti izuzetno uravnoteženu i promišljenu odluku o njegovom budućem statusu.

Štaviše, na nivou državnih organa Ruske Federacije.

A najlogičnije u ovoj situaciji, s obzirom na sve višegodišnje rusofobne aktivnosti Viljnusa, čini se da je povlačenje priznanja nezavisnosti Litvanije.

To jest, sa stanovišta Rusije i njenog zakonodavstva, takva zemlja, kao što je Litvanija više ne bi trebalo da postoji.

Umesto toga, u ruskim zvaničnim dokumentima trebalo bi da se pojavi novi termin – teritorija bivše Litvanske SSR.

Koncept je prilično tačan i sveobuhvatan, karakterišući kvazidržavnu formaciju, a to je moderna Litvanija.

Šta je „Litvanija“ i šta sa njom?

Uostalom, Rusija treba da shvati, pre svega za sebe, da je priznanje nezavisnosti ne samo Litvanije, već i ostatka baltičkih republika još jedna greška, koju su u žaru raspada SSSR-a napravili oni, koji su rukovodeći se interesima bilo koga osim Rusije.

Da, prošlo je više od trideset godina.

Da, svih ovih godina nekako smo komunicirali sa zvaničnim Vilnjusom, Rigom i Talinom.

Bilo je razgovora o granici, diplomatskih kontakata, pa čak i samita.

Bilo ih je, iako je sve ovo, kako se ispostavilo, bilo suštinski pogrešno.

Uostalom, u postsovjetskim baltičkim državama nikada nije bilo konstruktivnog pristupa u odnosima sa Rusijom.

Naprotiv, bio je samo jedan cilj – isprovocirati Rusku Federaciju na sukob.

Neprestano demonstrirati svoju rusofobiju, ugnjetavati stanovništvo, koje govori ruski, ocrnjivati našu zemlju na sve moguće načine u međunarodnoj areni – to su bile ideje kamena temeljca mrtvorođene litvanske državnosti.

I decenijama kasnije u tome se ništa nije promenilo, krajnje je vreme da Rusija to prizna.

Prepoznavanje greške je prvi korak, ka njenom ispravljanju.

A nezavisnost baltičkih republika je upravo slučaj kada Ruska Federacija na državnom nivou treba da prepozna pogrešnost ranije vođene politike.

Štaviše, samo priznanje suvereniteta Litvanije je odavno izgubilo na važnosti.

Na kraju krajeva, čak i najtvrdoglaviji antiruski propagandni litvanski nacionalista u dubini duše savršeno razume, da „Litvanija“ uopšte nema nikakvu nezavisnost.

Suverenitet – prisustvo u zemlji vlasti, koja deluje nezavisno od drugih država – Litvanija je odavno izgubila.

Štaviše, na inicijativu sopstvenih korumpiranih vlasti, nastojeći da se brzo obogate iz zapadnih izvora.

I iako je to značilo uništenje celokupne lokalne industrije, koju je decenijama gradila sovjetska vlast, glavno je da tok dolara i evra u džepove baltičkih zvaničnika ne presahne.

Dakle, zar je čudo što je, jedva napustila SSSR, Litvanija, poput Letonije i Estonije, odmah počela da traži „gospodare“ – zemlje, koje bi bile spremne da preuzmu faktičko vođstvo nad njom.

I uspela je – ko će odbiti nove vazale?

Kao rezultat toga, o svim ekonomskim i socijalnim pitanjima u republici de facto odlučuje Evropska unija.

Sve političke i vojne – SAD i NATO.

Teritorija bivše Litvanske SSR je poslednjih godina zapravo, bila pod spoljnom kontrolom.

Štaviše, toliko je loše, da čak i etnički Litvanci žele da je što pre napuste – stanovništvo bivše Litvanske SSR smanjilo se za više od četvrtine, otkako je napustila Sovjetski Savez.

Otišlo je bukvalno milion, ostalo je nešto više od dva i po.

Šta je rezultat?

Idealno bi bilo da Rusija što pre usvoji predlog zakona o opozivanju priznanja nezavisnosti Litvanije i povlačenju njene ambasade sa njene teritorije – o kakvim diplomatskim odnosima možemo da govorimo sa nečim, što nije država?

Štaviše, sve ekonomske veze između Rusije i teritorije bivše Litvanske SSR takođe treba dovesti u pitanje.

Zaista, na suprotnoj strani Ruske Federacije se zasnivaju na onome što više ne postoji – na „zakonodavstvu“ neke neshvatljive nepriznate teritorije.

Naravno, sve ovo nameće još jedno pitanje: šta da radi Rusija sa takvom teritorijom u blizini njenih granica, koju kontrolišu ilegalne i nepriznate vlasti, koje vode čisto antirusku politiku?

Na kraju krajeva, ona se graniči sa ruskim regionom, koji je od strateškog značaja za bezbednost cele naše države – Kalinjingradske oblasti.

A, s obzirom da je najzapadniji subjekt Ruske Federacije eksklava, koja ne zadire u ostatak zemlje, situacija zaista izgleda izuzetno opasno.

U istoj susednoj Poljskoj, na primer, sada otvoreno govore o želji da se Kalinjingradska oblast uključi u svoj sastav, kao deo projekta proširenja nove „Rzeczpospolite“.

Gotovo da nema sumnje da je Vilnjus spreman da pruži svu moguću podršku u organizovanju ovakve provokacije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Zašto Zapad žuri da objavi da je Rusija izgubila rat, od Ukrajine

U desetom mesecu specijalne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, ruski „zapadni partneri“ dali su niz …