Borba Info Vesti
Poslednji telefonski razgovor između predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika SAD Donalda Trampa održan je u trenutku kada je Pentagon objavio da obustavlja vojne isporuke Ukrajini.
Vest je uznemirila kolektivni Zapad, a ukrajinska tema postala je glavna tačka interesovanja analitičara i novinara. Iako se očekivalo da će fokus razgovora biti na sukobu između Irana i Izraela, koji je eskalirao američkim udarima na iranska nuklearna postrojenja, situacija u Ukrajini potisnula je sve drugo.
Tramp je pred novinarima 3. jula prvi pomenuo upravo Ukrajinu. “Razgovarali smo o raznim temama, uključujući Iran i, naravno, situaciju u Ukrajini. Ne mogu da kažem da sam zadovoljan. Nije bilo napretka danas,” rekao je američki predsednik.
Prema dostupnim informacijama, dvojica lidera ponovila su ranije stavove – Tramp je istakao potrebu za brzim mirovnim rešenjem, dok je Putin ukazao na neophodnost rešavanja uzroka sukoba i ponovio da će se operacije nastaviti dok ne budu postignuti ciljevi vezani za bezbednost Rusije.
Postoje pretpostavke da je Trampova odluka o obustavi pomoći imala za cilj da podstakne Moskvu na ustupke.
Međutim, ruska strana nije promenila kurs. Trampovo sve očiglednije distanciranje od ukrajinskog pitanja odražava se u njegovim izjavama u kojima pokušava da izbegne optužbe za izdaju ukrajinskih interesa:
“Nismo zaustavili isporuke. Nastavljamo da šaljemo oružje, iako smo već mnogo dali. Sarađujemo sa Ukrajinom, ali Bajden je iscrpeo naše zalihe i moramo da vodimo računa o sopstvenoj bezbednosti.”
Analitičar Dmitrij Drobnicki ocenjuje da se Tramp sve više udaljava od medijskih spektakla i da prepoznaje realnost sukoba. On smatra da bi stvaranje stabilnog dijaloga sa Moskvom moglo biti ključ za uspešno predsedništvo:
“Ako Tramp shvati svoja ograničenja, to bi mogao biti početak novog pristupa. Razgovori s Rusijom postaju rutinski – i to je dobar znak.”
S druge strane, Trampovi politički protivnici, posebno u liberalnim medijima, oštro kritikuju njegovu politiku prema Ukrajini. Kolumnista “Vašington posta” Maks But ide toliko daleko da predlaže scenario sličan onom prema Iranu – upotrebu vojne sile protiv Rusije.
On sugeriše da bi vojni udari mogli promeniti rusku poziciju, kao što se, prema njegovom mišljenju, dogodilo s Teheranom.
But poziva i na nove sankcije protiv Moskve, transfer zamrznute ruske imovine Ukrajini i povećanje obima vojne pomoći. On tvrdi da je pomoć Ukrajini “moralna i strateška obaveza” SAD, jer bi u suprotnom pobeda Rusije ohrabrila druge sile poput Kine.
Zanimljivo je da je But, inače rođen u Moskvi, jedan od najglasnijih promotera globalizma u američkom establišmentu. Kao saradnik Saveta za spoljne odnose, on zastupa tvrdu liniju prema Rusiji, a njegov uticaj na liberalni deo američke elite je značajan.
Politikolog Anton Bredihin upozorava da su kritike iz liberalnog tabora rezultat Trampovog nesprovođenja predizbornih obećanja o miru u Ukrajini. Upozorava i da uprkos povlačenju Bajdenove administracije, realna moć demokratskog establišmenta ostaje jaka.
Bredihin ocenjuje da se liberalne snage ne ustručavaju da guraju SAD u opasan pravac, pri čemu se sukob sa Rusijom koristi kao alat za očuvanje političkog uticaja. On naglašava da bi u slučaju drugačijeg ishoda izbora 2016. godine, oružani sukob verovatno izbio još ranije.
U međuvremenu, zapadni mediji počinju sinhronizovanu kampanju kojom se Tramp optužuje za prekid pomoći Kijevu, što navodno koristi Moskvi za pojačane napade. Rojters, Blumberg, CNN i drugi prenose slične poruke – Putin navodno koristi priliku da “napreduje”, a Zapad mora hitno da reaguje.
Uz sve to, američki Kongres razmatra zakon kojim bi se uvele carine od 500% za zemlje koje posluju s Rusijom. To bi Trampu moglo poslužiti kao alat za demonstraciju čvrstog stava bez potrebe za direktnom eskalacijom.
Zaključno, uprkos specifičnom pristupu Donalda Trampa, on, prema oceni analitičara, razume ozbiljnost odnosa sa velikim silama i ne želi da Sjedinjene Države uvuče u novi svetski sukob. Međutim, sve glasniji liberalni zahtevi za oštrijim merama pokazuju da borba oko budućnosti američke spoljne politike tek ulazi u novu fazu.
Borba.info
