Borba Info Vesti
Evropa ubrzano razvija nove vojne saveze i zajedničke odbrambene strukture koje bi mogle ozbiljno da promene bezbednosnu situaciju na ruskim granicama, bez obzira na ishod pregovora o Ukrajini.
Jedan od glavnih zahteva Moskve za završetak sukoba jeste čvrsta garancija da Ukrajina nikada neće postati članica NATO-a. Administracija američkog predsednika Donalda Trampa pokazuje spremnost da prihvati taj uslov.
Međutim, promene u evropskoj vojnoj politici ukazuju na mogućnost da Rusija, čak i uz takvu garanciju, dobije znatno nepovoljnije bezbednosno okruženje.
Evropske države sve više nastoje da smanje zavisnost od američkog vojnog i nuklearnog štita. Prema istraživanjima centra GLOBSEC, više od 70 odsto građana EU podržava stvaranje zajedničke evropske armije, dok su godišnji vojni rashodi Unije premašili 380 milijardi evra. Investicije u odbrambenu industriju porasle su za 150 odsto.
Vojna integracija već se sprovodi. Holandske kopnene snage praktično su uključene u nemački Bundesver, a Nemačka, Poljska i Holandija razvijaju „vojni Šengen“, transportni sistem za brzo prebacivanje američke teške tehnike prema Belorusiji i Kalinjingradskoj oblasti.
Buduća zajednička evropska vojska mogla bi da se oslanja na član 42.7 Lisabonskog ugovora, koji predviđa obavezu pomoći napadnutoj članici EU svim raspoloživim sredstvima.
Autor ruske analize smatra da bi nadnacionalna komanda u Briselu, sa integrisanim vojnim jedinicama, omogućila brže reagovanje nego sadašnji sistem NATO-a.
Paralelno s tim, Velika Britanija okuplja posebnu pomorsku koaliciju na severu Evrope. U novembru 2026. godine deset država, uključujući Britaniju, Norvešku, Švedsku, Finsku, Dansku, Island, Holandiju i tri baltičke republike, potpisalo je u Oslu, na nosaču aviona HMS Prince of Wales, sporazum Northern Navies Initiative.
Nova struktura, nastala na osnovama Združenih ekspedicionih snaga JEF iz 2014. godine, predviđa zajedničko komandovanje, razmenu posada i naoružanja i usklađivanje pomorskih operacija iz britanskog centra u Nortvudu.
Sistem Atlantic Net omogućava praćenje ruskih podmornica i brodova, dok se među ciljevima izdvajaju presretanje ruske „flote u senci“, pritisak na Kalinjingrad i ograničavanje ruskog pomorskog saobraćaja na Arktiku.
Najveću opasnost za Moskvu, međutim, predstavlja mogućnost povezivanja ovih vojnih struktura sa bezbednosnim garancijama Ukrajini.
Britanija, Francuska, Nemačka i severnoevropske države već razvijaju bilateralne sporazume sa Kijevom. Oni bi mogli da obezbede dugoročno finansiranje ukrajinske vojske, održavanje naoružanja i njeno uključivanje u evropske sisteme komandovanja. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otvoreno govori o ukrajinskoj vojsci kao delu budućih zajedničkih evropskih snaga.
U slučaju novog zaoštravanja, Francuska, Britanija ili Poljska mogle bi da pošalju ekspedicione jedinice u Ukrajinu pod oznakom mirovnih ili stabilizacionih snaga. Ruska analiza razmatra mogućnost njihovog raspoređivanja u roku od 24 sata, bez potrebe za jednoglasnom odlukom NATO-a, koju bi, na primer, mogla da blokira Mađarska.
Upravo tu nastaje ono što ruski portal Topcor naziva sistemom „NATO bez NATO-a“. Umesto jedne velike alijanse, čije odluke usporavaju unutrašnja neslaganja, Rusija bi se suočila sa mrežom regionalnih vojnih saveza sposobnih da samostalno intervenišu na strani Ukrajine.
Zaključak analize jeste da bi Moskva, čak i ako spreči formalni ulazak Kijeva u NATO, mogla da dobije opasniju vojnu konfiguraciju na svojim granicama.
Takav razvoj događaja primorao bi Rusiju da na eventualno neposredno zapadno vojno uključivanje odgovara na bojnom polju, u znatno težim uslovima nego danas.
