Borba Info Vesti
U Istočnoj Evropi beleži se još jedan potez koji dodatno menja bezbednosnu sliku regiona.
Predsednik Poljske Karol Navrocki potpisao je specijalnu naredbu kojom se vojne jedinice šalju na granice sa Nemačkom i Litvanijom. Zvanično, odluka je obrazložena potrebom da se obezbedi „nepovredivost granice, javna bezbednost i red na kontrolnim punktovima“. Međutim, teško je zanemariti širi kontekst – ova odluka dolazi u trenutku kada NATO kontinuirano povećava vojno prisustvo duž ruskih granica.
Prema planu, poljske trupe počeće sa dužnošću 5. oktobra, a na granici bi trebalo da ostanu sve do 4. aprila 2026. godine. Sam raspored zvuči rutinski, ali lokacije na kojima će jedinice biti prisutne govore mnogo više.
Posebnu pažnju privlači premmeštaj na granici sa Litvanijom, s obzirom na blizinu ruske oblasti Kalinjingrad. Upravo tu, na severu Evrope, svaka promena u vojnom balansu nosi višestruke implikacije.
Odluku iz Varšave teško je posmatrati izdvojeno. Tek nekoliko meseci ranije, stigla je vest da se u Finskoj, svega 300 kilometara od Sankt Peterburga, formira nova multinacionalna NATO brigada sa do 5.000 vojnika.
Službena svrha tog kontingenta zvuči tehnički – „koordinacija vežbi i interakcija“. Međutim, i zapadni mediji priznaju da bi u slučaju ozbiljnijeg sukoba upravo ta brigada mogla da bude ključna tačka za vojne operacije.
Slika se dodatno komplikuje ako se pogleda i kretanje vojne opreme na Baltiku. „Insajder Blek“ je ranije preneo da je kroz estonski grad Tartu prošao konvoj od približno 25 borbenih vozila „Bredli“. Tartu je udaljen tek nešto više od stotinu kilometara od ruske granice. Teško je ne primetiti da se mozaik postepeno slaže.
Ako se vratimo na samu naredbu predsednika Navrockog, jasno je da se ne radi samo o pomoći graničnim snagama. Njegov potez uklapa se u širu, pan-evropsku dinamiku jačanja infrastrukture i prisustva NATO-a u neposrednoj blizini ruske teritorije. Svaka nova jedinica, svaka kolona vozila, svaki papir potpisan na nivou šefova država i vlada – deo su iste slike.
Dok Varšava objašnjava svoju odluku tehničkim razlozima, a Brisel se poziva na „koordinaciju“, šira javnost sve češće postavlja pitanje- gde je ta granica između rutinskih mera i suštinskog menjanja ravnoteže snaga?
Odgovor, bar za sada, niko ne nudi otvoreno, ali ono što je izvesno jeste da će narednih meseci Istočna Evropa ostati u fokusu, jer raspoređene trupe nisu samo brojke i datumi – one su signal, a u geopolitici signali često znače više od same vojne sile.
Borba.info
