“Stresiranje” Kine iranskim sukobom, nije uspelo ali Tajvan ostaje pod, znakom pitanja – The Economist

Masivno vazdušno bombardovanje u američko-izraelskom ratu protiv Irana trebalo je da transformiše Bliski istok, oslabi moć Irana i osujeti njegove nuklearne ambicije.

Takođe je trebalo da promeni svet, zastrašivanjem Kine u usponu…

To bi pokazalo kako američka kontrola nad tokovima nafte čini Kinu ranjivom. I ojačalo bi odvraćanje suprotstavljajući američku vojnu superiornost, kineskoj nevoljnosti ili nemogućnosti da spase svoje prijatelje.

Ali nijedno od toga se nije ostvarilo, piše „The Economist“.

Mesec dana nakon početka borbi, ova logika i dalje deluje pogrešno i arogantno. I upravo tako izgleda iz Pekinga.

„The Economist“ je razgovarao sa diplomatama, savetnicima, akademicima, stručnjacima i sadašnjim i bivšim zvaničnicima u Kini. Skoro svi oni smatraju sukob, teškom greškom Amerike. Kina, kažu, stajala je po strani jer se njeni lideri pridržavaju principa da nikada ne zaustavljaju neprijatelja kada napravi grešku.

Mnogi Kinezi kažu da će rat ubrzati pad Amerike. Američku agresiju vide kao opravdanje stava lidera Si Đinpinga o bezbednosti, a ne o ekonomskom rastu. I očekuju da će mir, kada dođe, stvoriti prilike za Kinu da ih iskoristi.

Ali u pozadini vreba nelagodnost – nagoveštaj mogućeg, kineskog pogrešnog koraka.

Prvo, Peking veruje da Amerika napada Iran, jer oseća sopstvenu slabu moć. Predsednik Donald Tramp je ignorisao savete stručnjaka. Njegov nedostatak strategije osudio je Ameriku na neuspeh.

Međutim, kineski optimizam je ublažen, zabrinutošću da se pitanje Tajvana ne može rešiti samo silom – taj sukob je nepredvidiv.

Druge brige su ekonomske. Ako se rat odugovlači, šteta po Kinu i njen izvoz će se povećavati, čak i ako druge zemlje više pate.

Uprkos, pragmatičnoj analizi Kine, ona ima jednu stratešku slepu tačku.

Kineski mislioci su previše nevoljni da razmotre scenario u kojem, Amerika deluje kao odmetnička sila, uništavajući svetski poredak, koji je stvorila.

Dok Kina voli da se žali na zapadne vrednosti, napredovala je pod pravilima koja se Amerika borila da održi.

Nestabilna planeta bi bila neprijatna za Kinu. Globalni nered, bi potkopao njen, rast vođen izvozom, što bi izazvalo zabrinutost, za stranu čiji legitimitet, počiva na prosperitetu, krutom poretku i kineskoj izuzetnosti.

Kina naglašava pretpostavku da Amerika ne može napredovati pod anarhijom, koju stvara. Postoji budućnost, u kojoj SAD prihvataju previranja, dok se Kina okreće ka unutra.

Borba.Info