Borba Info Vesti
Nekada stabilne i profitabilne ustanove, koje su predstavljale važan oslonac zdravstvenog sistema Srbije, danas se suočavaju sa problemima koji dovode u pitanje njihov opstanak.
Javne apoteke, koje su nekada raspolagale modernim galenskim laboratorijama i ostvarivale značajne prihode, godinama gube tržište. Propadanje je počelo u manjim gradovima, proširilo se na veće centre, a sada je ugrožena i jedna od najpoznatijih ustanova u zemlji, „Apoteka Beograd“.
Istovremeno, veliki strani apotekarski lanci sve snažnije potiskuju ne samo javne ustanove već i domaće privatne apoteke. Predstavnici farmaceutske struke upozoravaju da je neophodno zakonsko uređenje tržišta, dok se od nove vlasti očekuju konkretne mere za očuvanje javnog apotekarstva.
Studentska lista, koja je pobedila na nedavno održanim parlamentarnim izborima, u svom zdravstvenom programu predvidela je obavezno postojanje apoteka u javnom vlasništvu. Osnovna ideja jeste da apoteke ne budu otvarane isključivo tamo gde donose profit, već i u sredinama u kojima su neophodne stanovništvu.
„Naš plan je da uvedemo obavezu postojanja apoteka u javnom vlasništvu. Protiv nestašica lekova se borimo kroz sistem ranog upozoravanja sa listom kritičnih lekova i obaveznim minimalnim zalihama. Uvodimo jedinstvenu cenu leka istu u svakoj apoteci i obavezu ugovaranja sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje. Interes javnog zdravlja mora biti iznad interesa tržišta, a apoteka mora biti mesto gde građani dobijaju lek onda kada im je potreban, gde im je potreban i po ceni koja im je priuštiva“, navedeno je u programu Studentske liste.
Međutim, ostvarivanje tih ciljeva neće biti jednostavno. Strani lanci već zauzimaju veliki deo tržišta, dok su mnoge javne apotekarske ustanove izgubile finansijsku stabilnost i mogućnost redovnog snabdevanja lekovima.
Početak njihovog propadanja vezuje se za 2013. godinu, kada je Republički fond za zdravstveno osiguranje počeo da zaključuje ugovore i sa privatnim apotekama. Građani su od tada lekove na recept mogli da podižu i u javnim i u privatnim ustanovama, uz obrazloženje da se time razbija monopol.
Dodatni problem predstavljale su centralizovane javne nabavke. Javne apoteke morale su da nabavljaju lekove na recept preko postupaka koje sprovodi RFZO, dok su privatne mogle direktno da pregovaraju sa dobavljačima, ostvaruju popuste i brže obezbeđuju robu. Takva razlika u uslovima poslovanja dodatno je oslabila položaj državnih ustanova.
Koliko javne apoteke mogu biti značajne pokazala je epidemija koronavirusa. Dok su državne ustanove prodavale maske i alkohol po nabavnim cenama, odričući se marži, pojedine privatne apoteke iskoristile su nestašice i povećavale cene višestruko.
Među prvim ustanovama koje su doživele finansijski slom bile su „Apoteka Šabac“ i „Apoteka Pančevo“. Javne apoteke u Šapcu su zatvorene, a njihovi lokali izdati ili ostavljeni prazni, dok je pančevačka ustanova godinama u postupcima likvidacije i stečaja.
Slični problemi pogodili su apotekarske ustanove u Zrenjaninu, Užicu, Požarevcu, Novom Sadu, Nišu, Kraljevu, Kragujevcu, Smederevu i Beogradu. Pojedine lokalne samouprave pokušale su da pronađu rešenje kroz javno-privatna partnerstva.
Tako je nemačka kompanija „Benu“ 2019. godine dobila petnaestogodišnju koncesiju za „Apoteku Novi Sad“, pri čemu je zadržano 28 apotekarskih lokacija. U Kruševcu je 2020. godine koncesija, takođe na 15 godina, dodeljena lancu „Dr Maks“.
Razmere dominacije stranih kompanija pokazuju i podaci o njihovom poslovanju. Nemački „Benu“ navodi da u Srbiji ima 456 apoteka, dok „Dr Maks“, sa sedištem u Pragu, posluje kroz više od 400 apoteka.
„Benu“ je ćerka kompanija veleprodaje lekova „Feniks“, koja pokriva približno 40 odsto srpskog tržišta i spada među najveće veleprodaje lekova u Evropi. Upravo povezivanje veleprodaje i maloprodajnih lanaca domaći farmaceuti smatraju jednim od ključnih problema konkurencije.
Posebno težak položaj ima „Apoteka Beograd“, nekada jedna od najprofitabilnijih ustanova u vlasništvu glavnog grada. Njeni prihodi korišćeni su i za finansiranje plata zaposlenih u GSP-u, mladih lekara i medicinskih sestara, programa vantelesne oplodnje, pa čak i sadnje platana u Bulevaru kralja Aleksandra.
Danas je njen račun blokiran, dug je dostigao dve milijarde dinara, a od nekadašnje mreže od 123 apoteke radi manje od 40. Broj zaposlenih smanjen je sa približno 1.000 na manje od 250.
Predsednica sindikata „Opstanak Apoteka Beograd“ Jelena Šikuljak upozorava da se dugovanja ponovo gomilaju, iako je prethodna vlast isplatila 16 zaostalih zarada. Obećana sredstva za nabavku lekova nisu stigla, zbog čega zaposleni nemaju mogućnost da normalno rade i zarade plate.
„Ponovo se nagomilavaju dugovi. Imaćemo tri neisplaćene plate 15. novembra. Ako se to nagomila, opet nam neće biti overene zdravstvene knjižice u januaru“, izjavila je Šikuljak za RT Balkan.
Zaposleni očekuju da nova vlast obezbedi finansijsku pomoć koja bi omogućila obnovu zaliha lekova i nastavak poslovanja. Sindikat priprema projekat kao logistički plan za poslanike Studentske liste, čiji su predstavnici, kako navodi Šikuljak, detaljno upoznati sa problemima ustanove.
Kriza, međutim, nije ograničena na javni sektor. Pod pritiskom velikih stranih kompanija ugrožen je opstanak brojnih domaćih privatnih apoteka, čiji predstavnici zahtevaju donošenje posebnog Zakona o apotekarskoj delatnosti.
Aleksandra Dimitrijević Salom iz Udruženja privatnih apoteka SPAS ističe da se ova oblast trenutno uređuje pravilnicima koji se često menjaju. Zakonom bi, prema njenom mišljenju, trebalo precizno odrediti koliko apoteka može da posluje na određenom području, kolika mora biti udaljenost između njih i ko može biti njihov vlasnik.
Ona se zalaže da apoteke mogu da otvaraju farmaceuti i da u svakoj smeni obavezno rade farmaceut i farmaceutski tehničar. Upozorava da se zbog nedostatka stručnog kadra u pojedinim apotekama, prema informacijama koje dobija od pacijenata, zapošljavaju čak i poljoprivredni i arhitektonski tehničari.
Salom naglašava da apoteke nisu obične prodavnice, već zdravstvene ustanove u kojima se obavlja odgovoran posao sa pacijentima. Kritikuje i pokušaje da se nedostatak farmaceuta rešava otvaranjem privatnih farmaceutskih fakulteta i različitih akademija, umesto sistemskim uređenjem profesije.
Posebno upozorava na nelojalnu konkurenciju koju stvara istovremeno vlasništvo nad veleprodajom lekova i maloprodajnim apotekarskim lancem.
„Država je dozvolila otvaranje stranih lanaca, tu se svašta dešava. Pretvorile su se apoteke u biznis, ne u uslugu. Imamo nelojalnu konkurenciju. Ne možete da imate veledrogeriju i da imate lanac apoteka. To je nelojalna konkurencija“, zaključila je Salom.
