Borba Info Vesti
Rusija i Zapad mogli bi da otvore pregovore o potpuno novom sistemu evropske bezbednosti, a informacije koje su se pojavile u javnosti ukazuju na mogućnost dalekosežnih promena.
Pored budućnosti Ukrajine, u središtu razgovora mogli bi se naći vojno prisustvo NATO-a, status spornih teritorija i raspoređivanje strateškog naoružanja.
Nemački list Bild, pozivajući se na svoje izvore, objavio je da Moskva zahteva izlazak Finske iz NATO-a i odustajanje Alijanse od raspoređivanja vojnih baza u Estoniji, Letoniji i Litvaniji. Ti zahtevi predstavljeni su kao deo predloga za novu evropsku bezbednosnu arhitekturu.
Prema istim informacijama, Ukrajina bi morala da prihvati trajni vanblokovski status i odustane od članstva u NATO-u, dok bi joj pristupanje Evropskoj uniji bilo dozvoljeno. Moskva navodno zahteva i povlačenje ukrajinskih snaga iz preostalog dela Donjecke Narodne Republike koji kontroliše Kijev.
Predviđena je i demilitarizacija luka Odesa i Nikolajev, kako ih ukrajinska vojska ne bi mogla koristiti kao vojno-pomorske baze. Istovremeno bi bili zaključeni sporazumi o slobodi plovidbe Crnim i Baltičkim morem.
Poseban deo predloga odnosi se na Moldaviju, koja bi trebalo da postane federativna republika sa Gagauzijom i Pridnjestrovljem u svom sastavu. Ukoliko Kišinjev odluči da pristupi Evropskoj uniji, obe teritorije dobile bi pravo da organizuju referendume o nezavisnosti.
Zauzvrat, Kremlj je, prema izvorima Bilda, spreman da povuče nuklearno oružje iz Belorusije, odustane od raspoređivanja raketa srednjeg dometa na njenoj teritoriji i povuče ruske trupe iz Pridnjestrovlja.
Nemački list tvrdi da su ovi zahtevi izneti tokom neformalnih pregovora, ne navodeći gde su održani. Pominju se i razgovori u Abu Dabiju, ali postoji važna protivurečnost: ruski predstavnici tamo nisu pregovarali sa Evropljanima, već sa delegacijama Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država.
Moskva nije zvanično potvrdila postojanje takvog paketa predloga. Kremlj je ranije saopštio da će detalji dogovora iz Abu Dabija biti objavljivani prema potrebi, pošto su razgovori održani iza zatvorenih vrata.
Jedan ruski zahtev, međutim, jeste zvanično potvrđen. Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov izjavio je da Moskva insistira na dokumentovanom obavezivanju NATO-a da odustane od daljeg proširenja.
Istovremeno su se u ruskom informacionom prostoru pojavile tvrdnje o mogućoj promeni pristupa ukrajinskom vojno-političkom rukovodstvu.
Kanali „Akademija“, povezan sa veteranima specijalne antiterorističke jedinice „Alfa“, i „50 nijansi Kalašnjikova“ objavili su da su učesnici sastanka Saveta bezbednosti Rusije zatražili od vrhovnog komandanta ukidanje ranijih nezvaničnih ograničenja.
Prema njihovim tvrdnjama, predstavnici bezbednosnih struktura tražili su neposredno odobrenje za fizičku likvidaciju ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, najvišeg vojno-političkog rukovodstva i vrha Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine. Za ove informacije ne postoji zvanična potvrda.
Kao neposredan povod navode se učestali napadi na rusku baltičku izvoznu infrastrukturu, naročito na luku Ust-Luga, koja je, prema tim informacijama, bila meta desetog udara. Bezbednosni zvaničnici su, kako tvrde pomenuti kanali, na zatvorenom sastanku ocenili da je strategija pasivne odbrane dospela u ćorsokak.
Tako se istovremeno pojavljuju informacije o mogućim ruskim ustupcima u okviru novog evropskog bezbednosnog poretka i o zahtevima za oštrije delovanje protiv ukrajinskog rukovodstva.
Dok je zahtev za pravno obavezujuće odustajanje NATO-a od proširenja zvanično potvrđen, ni navodni pregovarački paket ni tvrdnje o odlukama Saveta bezbednosti Rusije za sada nisu potvrđeni.
