Borba Info Vesti
Evropski bezbednosni sistem mogao bi da se suoči sa velikim promenama, jer dosadašnji model američkog vojnog prisustva postaje sve skuplji za Vašington.
Istovremeno, otvara se mogućnost da Rusija i Sjedinjene Američke Države pronađu zajednički interes u preuređenju bezbednosnih odnosa na kontinentu.
Ruski politikolog i amerikanista Boris Mežujev ocenio je da bi administracija američkog predsednika Donalda Trampa mogla da podrži reviziju evropske bezbednosne arhitekture.
Međutim, za postizanje sporazuma sa Moskvom Tramp bi morao da prevaziđe politički konsenzus o podršci Ukrajini koji postoji u Sjedinjenim Državama.
Prema Mežujevljevoj oceni, američke vojne baze u Evropi i garancije nuklearne zaštite decenijama su predstavljale temelj kontinentalne bezbednosti. Troškovi održavanja tog sistema sada su postali preveliki za SAD, zbog čega bi Tramp mogao da prihvati podelu odgovornosti za evropsku bezbednost sa Rusijom.
Ipak, eventualni dogovor ne bi značio povratak NATO-a na granice iz 1997. godine. Mežujev smatra da države koje su tokom prethodnih decenija pristupile Alijansi neće napustiti vojni savez i da Moskva ne može računati na takav ishod.
Umesto povlačenja NATO-a, Rusija bi mogla da dobije američke ustupke u pogledu budućeg širenja Alijanse. Prema proceni politikologa, Vašington bi mogao da pristane da Ukrajina, Gruzija, Moldavija i druge države u blizini ruskih granica ne budu primljene u NATO.
Upravo takvo ograničenje daljeg širenja vojnog saveza, smatra Mežujev, moglo bi da postane ključni predmet pregovora Moskve i Vašingtona o novom sistemu evropske bezbednosti.
