Zašto Srbija ne finansira povratak srpskih ekonomskih migranata, umesto naseljavanja arapskih afričkih migranata? ŠTA KRIJU?

Povod za ovu adhok analizu je niz nedavnih javnih nastupa srbskih državnih zvaničnika, kao i pratećih (pro)režimskih tekstova u domaćim medijima, na temu zbrinjavanja i trajnog naseljavanja takozvanih „afro-azijskih i arabskih migranata“ na teritoriji države Srbije- Tema kojom se bavim u kontinuitetu od 9 godina, i koju sam detaljno obradio u više desetina analiza, kao i u svojoj knjizi: „Koplje Islama u srcu Evrope“ (aprilsko izdanje 2016).

Ono što je po meni posebno zabrinjavajuće jeste činjenica da domaći zvaničnici više i ne kriju svoje namere da ubrzano sprovedu „evro-atlantske planove“ o prisilnim demografskim promenama u Srbiji, koje će neminovno rezultirati u ubrzanu depopulizaciju domaćeg stanovništva, „desrbizaciju“ naše nacije i u krajnjoj instanci u permanentni kulturološki genocid nad srbskim (ustavotvornim) narodom u okviru vlastite države.

Ako taj spolja nametnuti (i iznutra „fanatično-prihvaćeni“) proces sagledamo u kontekstu „baraže“ evrounijskih i režimski sponzorisanih (politički, medijski i finansijski..) programa, da se u naše društvo „integrišu“ migranti, uglavnom islamske veroispovesti, i što je posebno zabrinjavajuće, radi se o uglavnom muškarcima vojnog doba (koji se na teritoriji Srbije ovih dana ponašaju poput pljačkaških hordi)- dok u isto vreme „naša“ država praktično ništa ne radi da zaustavi suprotan proces: odlaska u „beli svet“ ekonomski obespravljenih srbskih građana, uglavnom mladih i školovanih ljudi- onda se postavlja ozbiljno pitanje da li se iza takvog sistemski organizovanog i režimski stimulisanog procesa, kriju neke druge (mnogo mračnije) osim zvaničnih, navodno humanitarnih, namere!?

Nije bitno da li se iza takvog poslušničkog, auto-destruktivnog i poltronskog ponašanja naših zvaničnika prema EU, kada je u pitanju bezuslovno prihvaćanje nametnutih „migrantskih kvota“, krije samo njihova naivnost i želja da se na taj način dodvore briselskim gospodarima, u nadi da će im to „otvoriti neko novo poglavlje“, ili su pak svesno stupili u zaveru protiv nacionalnih interesa države koju navodno predstavljaju i štite- njihovo delovanje očigledno ima tragične i dugoročno negativne posledice po opstanak naše nacije, koje čak ako ne i predstavlja svesnu izdaju nacije, onda zasigurno ima kriminalni karakter, bar u domenu korupcije i nekompetentnosti.

Upravo danas je naša Vlada organizovala proslavu „Međunarodnog Dana Migranata“, na kojoj je režimski ministar Zoran Đorđević najavio još već migrantsku krizu u Srbiji, i tim povodom se pohvalio kako je njegovo ministarstvo usvojilo poseban pravilnik o (trajnom) zbrinjavanju maloletnih migranata koje UNHCR „nudi Srbiji“.

Đorđević je naveo da je od početka migrantske krize kroz Srbiju prošlo više od milion migranata, ali ono što posebno zabrinjavajuće, jeste (podatak koji je on izneo) poslednji trend među „migrantima“ da (nakon odbačenosti od EU) vide Srbiju kao trajnu destinaciju za naseljavanje.

Prema našem ministru, samo ove godine je u Srbiji „otkriveno“ 13.315 ilegalnih migranata, od kojih je 12.000 spremno podnelo zahtev za azil. Drugim rečima, to znači da danas preko 90% „migranata“ više ne vidi Srbiju kao tranzitnu zemlju, već je prihvata za (nužnu) trajnu destinaciju!?

Ovde treba podsetiti na paradoksalan podatak, koji je početkom godine, izneo upravo ministar Đorđević- on je u februaru citirao statistiku OEBS-a koja navodi da je od 2000te (petooktobarskog puča?) Srbiju napustilo 654.000 građana ekonomskih emigranata, i to uglavnom mladih, između 15 i 24 godina života. Ministar se tada „javno zabrinuo“ i najavio akcioni plan o zaustavljanju masovnog egzodusa i povratka Srba u svoju otadžbinu.

Ali kao što to vidimo iz današnjeg nastupa ministra Đorđevića povodom „Međunarodnog Dana Migranata“, i kao što ćemo u nastavku analize sagledati iz nastupa drugih državnih zvaničnika- za naš režim je očigledno glavni prioritet: zbrinjavanje svih, za EU nepodobnih i nepoželjnih, migranata, koji su ovih dana „uskladišteni“ širom Srbije, dok su srbski (e)migranti za njih „poslednja rupa na svirali“.

Ovome u prilog govore i nedavni natpisi iz domaće štampe koji opisuju kao dodatnu motivaciju naših građana za napuštanje Srbije, nesigurnost i ugroženost domaćeg stanovništva u okolini Migrantskih centara, naročito u pograničnim područjima.

Drastičan je primer opštine Šid- čije je stanovništvo praktično prepolovljeno od početka „migrantske krize“ (Mitrovački portal je taj egzodus opisao sledećim naslovom: „U Šidu ko nekad na Kosovu, narod se iseljava pod pritiskom migranata..“).

Uostalom, iz ugla autokratskog naprednjačko-socijalističkog režima, takva praksa je za njih mnogo bezbednija, bar kada je u pitanju opstanak na vlasti- mladi i školovani Srbi, naročito oni koji su svoje fakultetske diplome i doktorate stekli mukotrpnim i ozbiljnim radom, predstavljaju onu kategoriju građana koja ima tendenciju da se buni, postavlja neugodna politička pitanja, i ima potencijal da ugrozi, ne samo njihovu vlast, već i privilegovane partijske pozicije u „polukvalifikovanom i plagijatorskom državnom sektoru“..

Nedavno je naš predsednik Vučić prilikom državne posete Grčkoj, velikodušno ponudio grčkom predsedniku Micotakisu da Srbija prihvati „sav višak maloletnih migranata“, što bi samo po sebi bio humanitarni gest vredan pohvale, da istovremeno u našoj zemlji desetine hiljade srbskih mališana ne žive ispod granice siromaštva i bukvalno gladuju, mnogi bez krova nad glavom, neki i bez jednog ili čak oba roditelja. Istovremeno hiljade srbskih izbeglica iz ratova 90ih i dalje nemaju rešeno stambeno i egzistencijalno pitanje.

Naravno, ovde se postavlja i „moralno i etičko pravo“ evroatlantskih zapadnih država (EU i NATO) da siromašnoj Srbiji danas nameću bilo kakve „migrantske kvote“ i „neprijateljske azilante“ iz zemalja koje su upravo oni uništili (taktikom spržene zemlje) svojim ilegalnim kolonijalnim ratovima i genocidnim sankcijama, stvorivši tako jedan od najvećih migrantskih veštačkih egzodusa u istoriji ljudskog društva- i to po receptu takozvanog „humanitarnog rata“ koji su prvo isprobali na Srbiji, tokom varvarske NATO agresije 1999te! To vam je, kao kada biste od žrtve koju ste obogaljili, zahtevali da ona, tako obogaljena i ojađena, preuzme da se stara o drugim vašim, takođe obogaljenim žrtvama..

Ovde se ponovo vraćamo na temu iz naslova- zašto naša država, umesto da, u saradnji sa „humanitarnim zapadom“, sponzoriše finansijski i logistički povratak najmanje pola miliona srbskih ekonomskih migranata- sponzoriše (i to agresivno) udomljavanje i naseljavanje Srbije, nama „kulturno-suprotstavljenih“ i nedobronamernih migranata, za koje dobro znamo kako su „usrećili Evropu“ (koja sada pokušava da ih se rastosilja na naš račun).

Uostalom, da bi razumeli kakva sudbina može da očekuje u bliskoj budućnosti tako „azilantizovanu i islamizovanu“ Srbiju, treba da samo pogledamo nedavni istorijski primer našeg Kosova i Metohije.

Tamo su Srbi početkom 20og veka predstavljali većinsko stanovništvo- danas smo tamo zastupljeni u „statistički beznačajnom procentu“- svakako velikim udelom zbog ratova i etničkih čišćenja, ali ipak najviše zbog superiornog „muslimanskog nataliteta“.

Ako neko misli da će naseljavanjem „opustelih delova“ Srbije arabskim migrantima, kako to ovih dana predlaže naša građanska poverenica Brankica Janković, da nam to „poboljša nacionalnu krvnu sliku“, onda se grdno vara. Upravo suprotno, kao što to možemo da vidimo na primeru Kosova, to će nam ugasiti lozu, i to trajno, a od Srbije verovatno stvoriti neki novi islamski kalifat!?

Naravno, sve više postaje očigledno da postojeći srbski državni aparatus nema nameru da sprovodi bilo kakve programe koji su u nacionalnom interesu Srba i biološkom opstanku i revitalizacije vlastite nacije- već samo one, spolja nametnute, koji će veštački i trajno promeniti demografsku kartu Srbije, i trajno nas „ugasiti kao naciju“.

Svakako da izlaz postoji, a to je hitna i radikalna promena režima, i dovođenje na vlast nacionalno odgovorne vlasti, poput recimo Orbanove u Mađarskoj. Sve dok su nam na vlasti ovi današnji „diplomski i patriotski plagijatori“ crno nam se piše…

SRBski FBReporter, Dec-18, 2019

Piše FBR urednik M. Novaković

Check Also

Fon der Lajen obećala Evropljanima „borbu za slobodu i suverenitet“ kao u Ukrajini!

Ono što ne možete oduzeti većini evropskih političara, a posebno zvaničnicima EU i administrativnom rukovodstvu …