Jedini spas za “Stari kontinent” je, da Rusija „isključi“ Evropu, od konfrontacije sa Zapadom! Evo kako…

Cena gasa u Evropi je 26. jula prvi put od početka marta prešla granicu od 2.000 dolara po kubnom metru.

Tako se panično raspoloženje na evropskim energetskim tržištima u Evropi vratilo na iste vrednosti kao na početku neprijateljstava na teritoriji Ukrajine.

Samo ovoga puta razlog su bile ne samo i ne toliko borbe, koliko pretnja nestašicom gasa u nadolazećoj zimi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

21. jula, nakon desetodnevnog gašenja radi remonta, gasovod Severni tok je nastavio sa radom.

Evropa, koja se plašila da bi popravke mogle biti odložene na neodređeno vreme i da se isporuke neće nastaviti, izgledalo je kao da je odahnula.

Isporuke su vraćene na oko 30 odsto kapaciteta cevi ali je već 25. jula Gasprom saopštio da su i ove količine pod sumnjom.

Još jedan Siemens gasnoturbinski motor biće zaustavljen radi remonta, pa će isporuke biti smanjene na 20% kapaciteta.

Podsetimo, prva Simensova jedinica, još nije stigla do Rusije iz Kanade, odakle ga je Nemačka uklonila kršeći režim sankcija.

Prethodno je predsednik Vladimir Putin rekao da problemi sankcija sa opremom gasovoda mogu dovesti do ograničenja snabdevanja preko nje.

Gasprom čeka isporuku ne samo same turbine, koja se već nalazi u Nemačkoj, već i tehničke i pravne dokumentacije za nju.

Dan ranije šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je EU, da se pripremi za život, bez ruskog gasa.

Ova izjava, međutim, nije potkrepljena akcijom. 26. jula se saznalo da je Evropska unija dogovorila plan smanjenja potrošnje gasa za 15 odsto, što očigledno nije dovoljno s obzirom na razmere smanjenja isporuka iz Ruske Federacije.

Nemačke kompanije, među kojima je i Uniper, koji je pred bankrotom, ni sada ne pune skladišta gasom, već, naprotiv, uzimaju gorivo iz njih.

Evropska unija je postavila strateški cilj odbijanja potrošnje ruskog gasa.

Gasprom je, očigledno, odlučio da pomogne Evropi da brže postigne ovaj cilj time što je sada ograničio snabdevanje.

Ali koji su ruski zadaci u ovoj igri?

Zamrzavanje Evrope u nadolazećoj zimi teško da je samo sebi cilj.

EU je i dalje veliki potrošač gasa, uprkos rastućim mogućnostima Rusije za izvoz na istok.

EU je, uprkos svemu i dalje glavni trgovinski partner Rusije, a ubrzani ulazak Evrope u recesiju i pad solventnosti evropskih klijenata, teško da je deo ruskog plana. Šta onda?

Najverovatnije, sada smo svedoci borbe za inicijativu na spoljnoekonomskom frontu.

Do sada je ova inicijativa bila u vlasništvu Zapada, koji je, po sopstvenom nahođenju, uveo sankcije i po sopstvenom nahođenju ukinuo ona ograničenja, koja su mu nepovoljna – kao što je, na primer, bio slučaj sa najnovijim ublažavanjem izvoz hrane i ukidanje ograničenja ruskim bankama, koje vrše plaćanje hrane.

Moskva je, očigledno, umorna od ove igre – i izbacila je svoju „gasnu haubicu“.

U pozadini pada ukupnih isporuka gasa u EU, italijanski Eni je 21. jula objavio da su isporuke ruskog gasa za njega povećane za trećinu, vraćajući se na nivoe pre remonta, pa čak i povećavajući.

A nekoliko dana kasnije, Kijev je najavio naglo povećanje pritiska gasa na deonici gasovoda Urengoj-Pomari-Užgorod na granici sa Rusijom.

Promene su se navodno dogodile bez upozorenja Gasproma.

Razloga za preorijentaciju gasnih tokova na ukrajinski pravac, može biti više.

Prvo, Eni je jedna od onih kompanija, koja je posle kratkog otpora pristala da ruski gas plaća u rubljama.

Drugo, povećanje isporuka Italiji može se, između ostalog, posmatrati i u kontekstu unutaritalijanske borbe za vlast nakon ostavke premijera Marija Dragija, koji se istakao oštrom antiruskom kritikom.

Sada su predvodnici predstojećih vanrednih izbora za italijanski parlament „Liga“ – Matea Salvinija i „Napred Italijo“ – Silvio Berluskoni.

Ovi drugi se ne mogu nazvati prijateljima Rusije ali se od njih može očekivati uravnoteženija politika u odnosima sa Moskvom.

Osim toga, preorijentišući isporuke gasa na ukrajinski pravac, Rusija time prebacuje odgovornost za njihov eventualni prekid na ukrajinsku, tačnije, na američku stranu.

Uzimajući u obzir neprijateljstva na teritoriji Ukrajine, koja mogu da utiču na regione, koji su kritični po pitanju organizovanja snabdevanja gasom (uključujući kontrolno-mernu stanicu u Sumskoj oblasti), pozicija u ovoj igri EU, na kojoj ništa nema prestala da zavisi, kritično slabi.

Generalno, akcije Rusije i Gasproma smanjuju prostor za energetski manevar za EU.

Nemogućnost punjenja skladišta gasa dovešće do toga da će zemlje EU, zavisne od ruskog gasa, biti prinuđene da troše gas „na točkovima“ – direktno iz cevi.

A od volje Gasproma zavisiće koje će zemlje i u kom obimu dobijati rusko gorivo.

Na primer, povećanje isporuke oružja Kijevu iz Evrope i ruskog gasa mogu imati obrnutu vezu.

Međutim, Vladimir Putin je tokom trilateralnog sastanka u Teheranu izneo alternativni scenario razvoja događaja.

Naime, pokretanje Severnog toka 2 ali pod uslovom da je ruska strana već iskoristila polovinu njegovih zapremina za gasifikaciju sopstvenih regiona na severozapadu zemlje.

Čini se da bi davno zakopani projekat Severni tok 2, mogao iznenada da eksplodira, kada situacija sa snabdevanjem gasom dostigne kritičnu tačku.

I izgleda da je ova linija sasvim blizu.

Bivši nemački kancelar i bivši šef borda direktora Rosnjefta Gerhard Šreder je 26. jula neočekivano stigao u Moskvu.

Šreder je, po sopstvenim rečima, stigao u Moskvu na odmor.

Prilično čudan izbor destinacije za odmor, s obzirom da je bivši kancelar bio primoran da napusti svoje funkcije u Moskvi, zbog pritiska na njega u EU.

Istovremeno, portparol predsednika Dmitrij Peskov nije negirao mogućnost susreta Putina i Šredera.

Moguće je da je Gerhardu Šrederu upravo dodeljena uloga neformalnog pregovarača, po pitanju uslova za pokretanje Severnog toka 2.

Poznata je šala da se Severni tok 2 isplatio, a da nije ni počeo da radi, zbog višestrukog poskupljenja gasa.

Ali pokretanje Severnog toka 2, moglo bi da ima dalekosežne geopolitičke implikacije.

Ovo lansiranje će postati stvarni demarš Evrope u borbi između Zapada i Rusije.

Sahrana Severnog toka 2, pre nekoliko meseci označila je de fakto kurs, ka raskidanju ekonomskih veza između Starog sveta i Rusije.

A renesansa ovog projekta biće shvaćena na potpuno suprotan način.

To neće razumeti ni Kijev, koji će, naravno, davati najoštrije izjave i proteste, povećavajući ionako visok stepen umora i iritacije u EU, koja je sve manje zainteresovana za Ukrajinu, a sve više za svoje probleme, uoči neizbežne recesije.

Puštanje Severnog toka 2, će zapravo „isključiti“ Evropu od konfrontacije sa Rusijom, prebacujući teret ove konfrontacije uglavnom na Sjedinjene Države.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Zašto se „Putinova duga država“ suočila sa sistemskom krizom

U februaru 2019, Vladislav Surkov je objavio čuveni članak, pod naslovom „Putinova duga država. O …