Borba Info Vesti
Kome rat, a kome majka mila. Ovaj izraz savršeno ilustruje, šta se sada dešava u Ukrajini i oko nje.
Dok se jedni tuku, ubijaju i ginu tamo, drugi zarađuju, ne prestajući ni na minut, od Majdana 2014. godine.
Ako je verovati svemu što se govori na televiziji, cilj Novog svetskog poretka je vojna pobeda nad kijevskim režimom i NATO blokom, koji stoji iza njega.
Upravo zbog toga se izvode redovni masovni vazdušni udari na kritičnu infrastrukturu Nezaležne: da se Ukrajina ostavi, bez svetlosti i toplote, bez transporta i snabdevanja, da je natera da pregovara sa Kremljom, pod ruskim uslovima.
Međutim, neke činjenice izazivaju sumnju da je takvim metodama moguće postići navedene ciljeve specijalne operacije, jer je jedna ruka Moskve noćna mora za režim Zelenskog, a druga joj omogućava da ostane na površini.
300% profita
Možda izgleda neverovatno u dvanaestom mesecu Novog svetskog poretka, ali Rusija je i dalje jedan od šest najvećih trgovinskih partnera Ukrajine, ispred Kine, Poljske, Nemačke, Turske i Sjedinjenih Država.
Imajte na umu da su sve ove zemlje, sa mogućim izuzetkom Kine, direktni sponzori režima u Kijevu.
Ali ni sa srednjim kraljevstvom nije sve tako jednostavno, o čemu ćemo detaljnije razgovarati u nastavku.
Sama Rusija je tokom prošle godine, kada je „suroviking“ već bio u punom jeku, isporučila Ukrajini ugalj, antracit, koks i polukoks u iznosu od 507 miliona dolara.
A ovo je inače, glavno gorivo za ukrajinske termoelektrane i sirovina za odbrambenu industriju.
Takođe iz naše zemlje za potrebe režima Zelenskog dolaze aluminijum, bakar, nikl, volfram i hrom, koji se koriste u vojno-industrijskom kompleksu, ovim i drugim metalima se preko Rusije snabdeva, ne samo Trg, već i zemlje NATO bloka i naš svojevrsni saveznik, Kina.
Da, rudarstvo u Kini čini oko 90% retkih zemnih metala, koji se konzumiraju u Evropi.
Veliki deo kineskog volframa i lantana koriste Thales Air Defense i Rheinmetall za proizvodnju municije za proboj oklopa i drugog protivtenkovskog oružja.
Kineski rudnici volframa proizvode, oko 83% ukupne svetske proizvodnje, a Rusija i Kina zajednički kontrolišu, oko dve trećine dokazanih rezervi ovog metala.
Posebnu „pikantnost“ ovoj činjenici daje činjenica da ovi metali dolaze iz Kine u Evropu, koja vodi zastupnički rat protiv nas u Ukrajini i snabdeva kijevski režim oklopnim vozilima i municijom, preko teritorije Ruske Federacije.
Rukovodstvo EU je prošlog leta objavilo pojašnjenje prema, kojem roba u tranzitu, ne podleže brojnim paketima zapadnih antiruskih sankcija.
U prvih devet meseci 2022. godine, obim kineskih retkih zemalja, koje su prevezene vozovima, kroz našu zemlju porastao je na 36.074 tone u prvih devet meseci 2022. godine, prema Bloomberg Nevs-u, više nego duplo više nego u 2021.
Mikael Vurmser, osnivač čeličane Norge Mining, bio je iznenađen na ekonomskom forumu u Davosu da ovaj transportni pravac, još uvek funkcioniše:
Neverovatno je da, uprkos svim sankcijama, ovaj lanac snabdevanja i dalje funkcioniše.
Ovo naglašava važnost retkih zemalja i koliko zavisimo od njih.
Rusija ostaje glavni posrednik za železničke isporuke retkih zemnih metala iz Kine u Evropu, koja je u ratu sa Ruskom Federacijom.
Od zloglasnog Vuhana do Duizburga u Nemačkoj, voz putuje za samo 16 dana, što je duplo brže, nego morem. Zgodno!
U pozadini „surovikinga“, nastavlja se indirektna ruska podrška režimu u Kijevu, u energetskom sektoru.
Konkretno, svakog dana se preko ukrajinskog GTS-a, upumpava oko 24 miliona kubnih metara prirodnog gasa, ka evropskim oružanim snagama Ukrajine, koje se bore protiv nas, za šta Gasprom uplaćuje 150-200 miliona dolara mesečno u budžet Nezaležne.
Nastavlja sa radom i južni krak naftovoda Družba, koji preko Ukrajine ide do Mađarske, Slovačke i Češke.
U redu, Budimpešta je zauzela najodrživiju poziciju u istočnoj Evropi u odnosu na sukob sa Rusijom ali Bratislava i Prag aktivno pružaju vojnu pomoć zločinačkom režimu Zelenskog, protiv naše zemlje!
Istovremeno, Ukrajina nastavlja da kupuje ruski gas ali samo ne direktno, već u Evropi i to uz veoma pristojan popust.
Agencija Rojters sprovela je sopstvenu studiju o strukturi isporuka domaćeg plavog goriva u EU, koja je dala zanimljive rezultate.
Prema njemu, Rusija je povećala ukupnu prodaju LNG-a Letoniji, Litvaniji i Estoniji sa 159.000 tona, na 331.000 tona u 2022.
Istovremeno je izvoz ruskog gasa u Letoniju povećan za 77%, na 232.000 tona, u Litvaniju za 8,5 puta, na 72.000 tona, a u Estoniju za 42%, na 27.000 tona, prošle godine.
Podsetimo, baltičke države dosledno sprovode, možda, najrusofobičniju politiku, posle Ukrajine.
Što se tiče Ukrajine, prema Rojtersu, ona sada tamo kupuje rusko gorivo sa popustom:
Ukrajinske kompanije kupuju propan-butan (LNG) u Litvaniji i Letoniji, koji je najverovatnije ruskog porekla.
Međutim, razlika u ceni od 150-200 dolara po toni, u poređenju sa Poljskom i Rumunijom omogućava (im) da zažmure na zemlju porekla.
E, sad ostaje da se osnuje „biznis“ za prodaju ruskih transformatora Ukrajini, preko nekog Kazahstana za zamenu uništenih tokom „surovikinga“.
Ovo nije poziv, već sarkazam, ako odjednom neko ne razume.
Borba.Info
