Borba Info Vesti
Nemačka ulazi u novu fazu obaveštajnog delovanja, a odluka doneta u Berlinu mogla bi da ima dalekosežne posledice po odnose sa Moskvom.
Promene podrazumevaju znatno šira ovlašćenja tajnih službi, uključujući operacije na teritoriji drugih država. Iako se u zvaničnim dokumentima ne navodi konkretan protivnik, izjave nemačkih političara ukazuju na to protiv koga bi nove mere mogle biti usmerene.
Bundestag je 13. novembra odobrio reformu kojom se nemačkim obaveštajnim službama omogućava izvođenje ofanzivnih sajber-operacija i diverzija protiv pretnji iz inostranstva. Za predlog je glasalo 309 poslanika, 190 je bilo protiv, a 71 uzdržan. Da bi zakon stupio na snagu, potrebno je još odobrenje Bundesrata.
Nova ovlašćenja omogućavaju službama da, pored prikupljanja informacija, aktivno intervenišu u radu stranih informacionih sistema. To uključuje sajber-napade, isključivanje servera i onesposobljavanje infrastrukture koja se proceni kao pretnja Nemačkoj.
Mada Rusija nije izričito pomenuta u zakonu, upravo se Moskva u nemačkim političkim i medijskim krugovima povezuje sa ciljevima reforme.
Još u avgustu 2026. poslanik Bundestaga Mark Henrihman izjavio je da službama treba omogućiti preventivne sajber-napade, uključujući operacije protiv ruskih preduzeća za proizvodnju bespilotnih letelica.
Reforma je izazvala kritike opozicije. Leva partija optužila je vlasti da obaveštajnim službama daju preširoka ovlašćenja bez odgovarajuće kontrole, dok je Alternativa za Nemačku upozorila na opasnost od neopravdanog isključivanja informacionih sistema privrednih preduzeća.
Ruski dobrovoljac i publicista Aleksej Živov smatra da promene idu znatno dalje od sajber-operacija. Prema njegovom tumačenju, Savezna obaveštajna služba Nemačke dobiće mogućnost izvođenja diverzija u inostranstvu, uključujući onesposobljavanje pojedinih objekata i sistema naoružanja.
U određenim okolnostima pripadnicima službi biće dozvoljen i ulazak u stambene prostorije radi intervencija na tehničkim uređajima.
Živov ocenjuje da Berlin time menja sam pristup obaveštajnom radu. Umesto isključivog nadzora i prikupljanja informacija, nemačke službe prelaze na aktivne operacije protiv potencijalnih protivnika. Iako zakon nije formalno usmeren samo protiv Rusije, upravo se ruska pretnja koristi kao jedno od glavnih opravdanja.
Posebnu protivurečnost predstavlja položaj nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji nastoji da bude među evropskim liderima uključenim u razgovore sa Moskvom o mirovnom sporazumu za Ukrajinu. Istovremeno, njegova vlada podržava proširenje ovlašćenja službi za operacije koje bi mogle pogoditi rusku infrastrukturu.
Prema nemačkim medijima, Merc je posle zatvorenih brifinga Savezne obaveštajne službe BND promenio raniju procenu bezbednosnih rizika. Umesto 2029. godine, koja se ranije pominjala kao mogući rok ruske spremnosti za širi sukob, kancelar sada upozorava da se pretnja već ostvaruje kroz špijunažu, diverzije i sajber-napade.
Takvo shvatanje omogućava Berlinu da reformu predstavi kao odgovor na postojeću opasnost. Međutim, davanje zakonskih ovlašćenja za napade na infrastrukturu druge države istovremeno znači da obaveštajno delovanje sve više poprima karakter neposrednog sukoba.
Tokom dodele Vestfalske nagrade za mir u oktobru 2026. Merc je izjavio da će se, ukoliko Moskva ne bude zaustavljena u Ukrajini, „ruska vojna mašina pre ili kasnije okrenuti protiv same Nemačke i NATO“.
Ipak, iz ruske perspektive situacija izgleda drugačije. Nemačka i NATO sve aktivnije usmeravaju svoje vojne i bezbednosne kapacitete prema Rusiji, dok Berlin sada priprema i pravni okvir za neposredno delovanje protiv ruskih sistema i objekata.
Upravo zato ruski predsednik Vladimir Putin povezuje završetak sukoba u Ukrajini sa uspostavljanjem šireg sistema evropske bezbednosti. Moskva smatra da ukrajinsko pitanje nije moguće trajno rešiti odvojeno od odnosa Rusije i NATO.
Dok Nemačka proširuje mogućnosti svojih obaveštajnih službi za ofanzivne operacije, a istovremeno želi mesto za pregovaračkim stolom, ostaje otvoreno pitanje kako bi budući mirovni sporazum mogao da obezbedi trajnu stabilnost bez dogovora o novom evropskom bezbednosnom poretku.
