Gde je nestalo pola miliona Srba?

Demografi nisu iznenađeni podacima, koje je pokazao popis stanovništva – očekivali su da žitelja Srbije bude, još manje.

Za sve manje stanovništvo krive, pre svega malobrojno rađanje, nedovoljno za prostu reprodukciju.

Srbija je za nešto više od decenije izgubila stanovnika gotovo onoliko, koliko ih živi u tri Kragujevca.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podaci najnovijeg popisa stanovništva pokazali su da u zemlji, u odnosu na 2011. godinu, ima manje oko pola miliona žitelja.

Srba je sada 6.690.887, odnosno 495.957 (6,9 odsto) manje nego ranije.

Kako su nas brojali?

Dobra vest je, međutim, da su podaci mogli da budu i mnogo gori.

“Nisam očekivao ove rezultate, jer su moje procene pokazivale znatno veći pad populacije.

Predvideo sam da će popis pokazati da imamo 6,5 miliona građana.

Iznenađen sam pošto su u demografiji iznenadna odstupanja relativno retka”, ističe demograf Ivan Marinković.

Njemu, kako kaže, uopšte nije jasno, kako je Republički zavod za statistiku došao do ovakvih podataka, a posebno ga zbunjuje onih 218.000 ljudi, koji su “administrativno dodati” (nisu direktno popisani, već su informacije dobijene povlačenjem podataka iz različitih državnih baza).

“Da li je to stanovništvo bojkotovalo popis ili nije popisano iz nekog drugog razloga?

Pošto pratim trendove, znam da je prirodni priraštaj u tom periodu bio negativan za gotovo pola miliona, odnosno 471.000. ljudi.

Ispada da nam je migracioni saldo (broj ljudi koji su se iselili) oko 25.000, što je prilično neočekivano, jer su sve procene, uključujući i onu RZS-a, pokazivale da samo na godišnjem nivou imamo negativan migracioni saldo od 15,20 hiljada.

Nije mi jasno, kako je ispalo da se za 11 godina iselilo ljudi, koliko je procenjeno da se iseli za samo jednu godinu”, navodi Marinković.

Njega zanima i da li su popisom među pomenutih 200.000 ljudi “viška” u odnosu na procene obuhvaćeni i stranci, najpre Rusi, koji žele da žive u Srbiji duže od godinu dana.

“Očekujem objašnjenja da bismo svi mogli da razumemo, kako je rezultat popisa pozitivniji, nego što smo očekivali”, ističe sagovornik portala RT Balkan.

Različiti popisi – neuporedivi

Za demografa Vladimira Nikitovića rezultati nisu neočekivani ali on ističe da ovaj popis nije moguće porediti s onim prethodnim, koji nije obuhvatio većinu stanovništva iz Bujanovca i Preševa, a nije imao, ni “imput”, iz administrativnih izvora.

Naš sagovornik napominje i da postoji razlika u tome kako su popisivani ljudi koji su u inostranstvu – sada je uključen koncept namere, odnosno ukućanin je davao procenu da li će član domaćinstva biti u inostranstvu duže, odnosno kraće od godinu dana (u tom slučaju je popisivan).

“Sve susedne zemlje prošle godine su imale popis, a Bugarska, koja je Srbiji slična po svim demografskim karakteristikama, imala je pad od 11,5 odsto.

Hrvatska nešto malo ispod 10 odsto.

A mi značajno niže, tj. 6,9 odsto manje stanovnika.

Pitam se, kako je to moguće”, čudi se Ivan Marinković i napominje da je prethodni popis bojkotovalo šezdesetak hiljada ljudi.

Bela kuga će potrajati

Smanjenje broja stanovnika problem je istočne Evrope, iako negativan prirodni priraštaj imaju i zemlje Zapada.

Njima, međutim, prosek izvlači pozitivni migracioni saldo, tj. to, što imaju više doseljenika nego iseljenika, pa tako podmlađuju starosnu strukturu.

“Naše stope rađanja su na evropskom proseku, jer čitava Evropa nema dovoljan broj rađanja za prostu reprodukciju, tj. novorođena deca ne mogu da zamene roditelje.

Niko to nema ni uz izdašnija izdavanja i mere populacione politike, koje traju znatno duže.

Francuska i skandinavske zemlje sprovode ih duže od veka, a imaju i veliku imigraciju pa ipak ne dosežu do nivoa proste reprodukcije. 

Zato, ni u Srbiji ne možemo da očekujemo bolje”, pesimističan je Marinković.

Ili je samo realan?

Jer, kako on podvlači, nije dovoljno samo jedne godine doći do nivoa proste reprodukcije, odnosno rađanja 2,1 deteta po porodici.

To bi moralo da potraje duži niz godina.

“Još od 1956. nemamo dovoljan nivo rađanja ali se to, kroz negativan prirodni priraštaj pokazalo tek 1992. godine.

Isto tako, boljitak ne bismo mogli da očekujemo za pet ili deset godina.

Morale bi da prođu decenije visokog nivoa rađanja, kako bi se podmladila starosna struktura i kako bismo imali veći broj rođenih”, ističe naš sagovornik.

I Nikitović kao ključni faktor za pad broja stanovnika vidi prirodni priraštaj, dok su, po njegovom mišljenju, migracije sličnog intenziteta kao i ranije.

“Pad broja ljudi nije novost. Već je generacija koja sada odlazi u penziju, tj. ‘bebi bumeri’ (rođeni dve decenije posle rata) imala prosek rađanja manji od dvoje dece”, potvrđuje Nikitović reči svog kolege i dodaje da i ako bi se prosek rađanja duplirao, pa čak i učetvorostručio, rezultati se ne bi videli još dugo – pravi “fid bek” došao bi tek za pola veka.

Da čekamo da izumremo?

Ovakvi podaci, međutim, ne znače da treba da dignemo ruke i čekamo da izumremo.

Poenta je, ističe Nikitović, da znamo perspektivu i mogućnosti.

“Mera i strategija ima sijaset ali je pitanje, koliko dugo smo spremni da to sprovodimo.

Znamo da sa svakom promenom vladajućih struktura sve kreće od nule, a u demografiji je baš taj nedostatak kontinuiteta najveći problem i razlog zašto izostaju rezultati populacione politike”, objašnjava naš sagovornik.

Direktna državna materijalna davanja, po njegovom mišljenju, zapravo su samo mere za ublažavanje siromaštva. Pomažu, ali nisu ključni faktor.

“Ključno je da roditelji nemaju probleme s vrtićima i drugim servisima, koji su im potrebni, a isto tako na odluku o rađanju utiču i stambene politike.

Uz to, problem je i nalaženje pravih partnera za stvaranje porodice ali i to, što žene nisu zaštićene na tržištu rada, pa ih poslodavci ucenjuju otkazima, ako zatrudne.

Najčešće se sva podrška svodi na novac ali nema dokaza da je to negde u svetu ‘upalilo’, osim što je donelo kratkoročne efekte”, navodi Nikitović.

Nema, po njegovom mišljenju, čarobnog štapića, a roditeljima je potrebno da osete podršku društva da bi se odlučili na potomstvo.

Sve su dobre strategije, već usvojene samo ih treba sprovesti.

Beograd prenaseljen?

Podaci koje je objavio Republički zavod za statistiku pokazali su i da dok je ostatak Srbije gubio stanovnike, Beogradski region je jedini brojčano profitirao i to, za 26.123 stanovnika.

“Beograd je uvek u najpovoljnijem položaju, jer najveći broj žitelja Srbije gravirita, ka njemu.

Nekoliko opština u prestonici ima negativan prirodni priraštaj, a populacija u njemu može da se uveća upravo zahvaljujući doseljavanju – kako iz unutrašnjosti zemlje, tako i iz inostranstva”, objašnjava demograf Ivan Marinković.

Nikitović ističe da to ukazuje na problem nejednakog razvoja zemlje, na koji on i njegove kolege, već dugo ukazuju.

“Tipično je da glavni grad guta ostatak zemlje, i da urbanizacija ne prati doseljavanje, a Beograd je s tim imao priblem, još u doba socijalizma.

Jasno je da može da se kaže da je grad prenaseljen, jer na drugoj strani zemlje postoje pusti predeli”, zaključuje demograf Vladimir Nikitović.

A, kako je kod Rusa?

Rusija se, takođe, kao i većina istočnoevropskih zemalja suočava s padom nataliteta, iako se taj trend u poslednje vreme usporava.

Oni su zato odlučili da do 2040. godine obezbede održiv rast broja stanovnika.

Konkretno, od 2021. godine iznos materinskog dodatka, koji daje država iznosi oko 6.300 evra za prvo dete i oko 8.300 evra za drugo.

“Da bi stanovništvo opstalo, potrebno je da na dve odrasle osobe bude dvoje dece.

Ako ih je više, onda populacija raste, ako je manje, ona izumire”, rekao je za “Izvestiju” član komiteta Državne dume za rad, socijalnu politiku i boračka pitanja Oleg Šejn.

Plan uključuje i mere koje imaju za cilj smanjenje smrtnosti majki i novorođenčadi, poboljšanje reproduktivnog zdravlja, promovisanje tradicionalnih porodičnih vrednosti i aktivne dugovečnosti, kao i povećanje očekivanog životnog veka, unapređenje rada medicinskog osoblja čiji su pacijenti žene.

Kako bi obezbedili opstanak svoje nacije, Rusi su odlučili i da se bave pitanjima očuvanja zdravlja starije generacije i onih, koji rade u proizvodnji.

Osim toga, predviđaju se i aktivnosti koje promovišu zdrav način života, fizičko vaspitanje i sport.

“U poslednjih 25 godina, odnosno od 1990. stopa smrtnosti majki u našoj zemlji niža je za, više od tri četvrtine.

Sada je nešto više, od 10 slučajeva, na 100.000 živorođene dece.

Za sve ovo vreme, smrtnost dece mlađe od pet godina smanjena je za skoro dve trećine.

Nivo mortaliteta odojčadi prema prošlogodišnjim rezultatima iznosio je 6,5 slučajeva na hiljadu živorođene dece.

Prema rezultatima za 10 meseci ove godine, ovaj pokazatelj je još bolji i iznosi približno 5,9”, rekao je zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev, objašnjavajući, koliku je ulogu imalo to, što je Rusija izgradila i 32 “perinatalna centra” za brigu o budućim majkama.

Rusi, naime, planiraju da do 2025. godine obezbede povećanje broja stanovnika, do 145 miliona ljudi, povećaju životni vek na 75 godina i obezbede migracioni porast na nivou, od više od 300.000 ljudi.

RT Balkan

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Pravoslavlje u borbi za čast i nezavisnost otadžbine!

Poziv Patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila da se proglasi božićno primirje u Ukrajini i …