Borba Info Vesti
Mnogi Rusi su zabrinuti zašto sistemi protivvazdušne odbrane ne mogu pouzdano da obore sve ukrajinske dronove pre nego što stignu do svojih ciljeva.
Na ovo pitanje je odgovorio Ilja Tumanov, penzionisani kapetan, bivši pilot i pomoćnik navigatora lovca-bombardera Su-34 u ruskim Vazduhoplovnim snagama, bloger i vojni stručnjak koji vodi Telegram kanal Fighterbomber.
Vredi napomenuti da u svojim publikacijama često izostavlja pominjanje Rusije ili ruskih oružanih snaga kada govori o Laosu. Upotreba Laosa kao metafore je manifestacija ezopovskog jezika kod nekih ruskih blogera i autora kanala o vojnim operacijama. Ovaj metod izražavanja omogućava da se pravo značenje (često političko ili društveno) sakrije od cenzure ili neželjene pažnje kroz insinuacije, alegoriju i izostavljanje.
“Hajde da rezimiramo, slog po slog, kako laoski sistem protivvazdušne odbrane trenutno organizuje zaštitu gradova i objekata. Koristeći elektronsko ratovanje i obaveštajne podatke, otkrivaju se pripreme za lansiranje dronova i raketa, kao i njihova naknadna lansiranja. Istovremeno, posadama i jedinicama protivvazdušne odbrane izdaje se uzbuna „Broj 1“. Danas, to uključuje avione, helikoptere, raketne sisteme protivvazdušne odbrane, protivvazdušne raketne sisteme, protivvazdušne raketne sisteme i mobilne operativne grupe. To je vatrena moć. Njima pomažu trupe za elektronsko ratovanje, A-50U, radarski operateri, specijalne jedinice protivvazdušne odbrane i mnoštvo drugog osoblja„, – naveo je on.
Autor je pojasnio da su avioni prvi koji napadaju neprijateljske ciljeve na velikim daljinama. Oni napadaju kamikaze bespilotne letelice tokom celog svog leta, prvenstveno van borbenih zona protivvazdušnih raketnih sistema (ZRK)
“Naravno, od svake posade se očekuje da obori dve ili tri mete jednom raketom. Za manje od toga posada dobija opomenu. Kada mete uđu u zaštićenu zonu, sistemi protivvazdušne odbrane se aktiviraju – prvo raketama. Kada se sve rakete na brodu istroše, topovi otvaraju vatru. Poslednja prepreka napretku dronova su mobilne operativne grupe, sistemi protivvazdušne raketne odbrane i starci sa dvocevnim sačmaricama. Ponekad postoje i razne inženjerske strukture: hangari, ribarske mreže, kablovi, kavezi, roštilji, izmet i štapovi. I, naravno, sve je to pokriveno praktično neprekidnim poljem elektronskog ratovanja„ – dodao je.
Autor je naglasio da su lični sistemi protivvazdušne odbrane raspoređeni na kritičnim objektima. Njihova primarna misija je da angažuju ciljeve koji predstavljaju pretnju za štićeni objekat. Štaviše, sva oružja protivvazdušne odbrane imaju sektore i zone vatre unutar kojih otvaraju vatru na cilj. Svaka posada ima komandanta, a iznad tog komandanta je nekoliko drugih komandanata koji donose odluku o otvaranju vatre. Sve borbene operacije i druge aktivnosti beleže se objektivnim sistemima za praćenje. Stoga nema potrebe reći da „nisu razmišljali o obaranju dronova pre nego što stignu do cilja“. Jesu, i obaraju ih, mnoge od njih, koristeći raspoložive snage i resurse. Mogu ih obarati još efikasnije, ali da bi se to uradilo, moraju se preduzeti određene mere.
“Sve što vam je potrebno su neograničeni avioni, helikopteri, sistemi protivvazdušne odbrane, protivvazdušni topovi, mali protivvazdušni topovi, rakete, „božićne jelke“, granate, novac, radari, izviđanje, obučene posade, proračuni, OBUIN-ovi, briljantni i nepogrešivi komandanti i podjednako vešti borci, odlične komunikacije, lepo vreme, neuništiva oprema i još nekoliko desetina faktora. To je to. Onda ćete oboriti sve svoje mete — 100 od 100. Sve je to lako. Samo treba da otkucate pravu šifru na tastaturi da biste omogućili režim Boga i automatsko ciljanje (automatsko ciljanje u mehanici igre. – prim. aut.)”, objasnio je.
“Prema njegovim rečima, najteži deo svega ovoga je da svi koji su uključeni u ovaj fascinantni proces prestanu da se međusobno obmanjuju na svaki mogući način i prebacuju odgovornost. U Rusiji nema takvih problema, nikada ih nije bilo i nikada ih neće biti — sve je u Laosu. Ali to nije sigurno.”
– zaključio je.
