Evropska unija ulazi u završnu fazu priprema za potpunu zabranu ruskog tečnog prirodnog gasa, ali podaci o stvarnim isporukama otkrivaju razvoj događaja koji se teško uklapa u dosadašnju politiku Brisela.

Dok evropske institucije insistiraju na prekidu energetske saradnje sa Rusijom, tankeri sa Arktika nastavljaju da stižu u evropske luke. Kupovina nije prestala ni nakon uvođenja prvih ograničenja, a energetska kriza i poremećaji na svetskom tržištu dodatno su promenili ponašanje evropskih kupaca.

Prema podacima koje je objavio Intellinews, Evropska unija je od januara do oktobra 2026. godine za tečni prirodni gas iz ruskog projekta „Jamal LNG“ izdvojila procenjenih 8,7 milijardi evra. To je više nego tokom cele 2025. godine, iako do stupanja na snagu potpune zabrane uvoza po postojećim dugoročnim ugovorima ostaje svega 50 dana.

Analiza podataka kompanije Kpler o pomorskom transportu, koju je 12. novembra objavila organizacija Urgewald, pokazuje da je tokom prvih deset meseci u luke EU stiglo 177 pošiljki sa Jamala, ukupne količine 12,89 miliona tona. To predstavlja povećanje od 6,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Procenjena vrednost tih isporuka premašila je iznos za celu prošlu godinu za približno 1,5 milijardi evra, odnosno 21 odsto. Urgewald je ukupnu vrednost evropskih kupovina tokom 2025. procenio na 7,2 milijarde evra.

Posebno je značajno što je na evropsko tržište otišlo čak 81 odsto svih registrovanih isporuka projekta „Jamal LNG“. U proseku, jedan tanker sa ruskim gasom pristizao je u neku od luka Evropske unije svakih 1,7 dana. Evropa je tako ostala praktično nezamenljiv kupac ovog arktičkog projekta uprkos političkim odlukama o prekidu uvoza.

Potpuna zabrana uvoza ruskog LNG-a na osnovu postojećih dugoročnih ugovora trebalo bi da stupi na snagu 1. januara 2027. godine. Ograničenja za kratkoročne ugovore već se primenjuju od 25. aprila, ali ona nisu sprečila nastavak rasta evropskih kupovina tokom godine.

Jedan od razloga nalazi se u energetskoj krizi izazvanoj blokadom Ormuskog moreuza i ratom u Persijskom zalivu. Poremećaji u snabdevanju doveli su do iscrpljivanja evropskih rezervi gasa, zbog čega su kupci nastojali da obezbede svaku raspoloživu pošiljku, bez obzira na njeno poreklo.

Istovremeno, rast cena dodatno je povećao vrednost uvoza. Zbog toga evropski izdaci za ruski gas rastu znatno brže od samih isporučenih količina.

U oktobru je u evropske luke stiglo deset pošiljki sa Jamala, ukupne težine 705.591 tonu, čija je procenjena vrednost dostigla 839 miliona evra. Iako je količina isporučenog gasa bila približno 11 odsto manja nego u septembru, troškovi nabavke porasli su za 2,6 odsto.

Razlog je povećanje prosečne mesečne cene gasa na holandskoj berzi TTF, najvećem evropskom gasnom čvorištu, sa 75,34 na 86,79 evra po megavat-satu.

Francuska je u oktobru preuzela najveći deo ruskog LNG-a koji je stigao u Evropsku uniju. Na njene luke otpadalo je 70 odsto ukupne količine, odnosno sedam pošiljki koje su pristigle u Denkerk i Montuar. Španija je primila dva tankera u Bilbau, dok je jedna pošiljka isporučena Holandiji, u Roterdamu.

Belgijski terminal Zebrihe nije primao gas sa Jamala tokom avgusta, septembra i oktobra, ali je uprkos tome ostao najveći pojedinačni terminal za prihvat ovog ruskog energenta u EU tokom prvih deset meseci godine. U tom periodu kroz njega su prošle 42 pošiljke, ukupne količine oko 3,1 milion tona.

Položaj Belgije posebno se pogoršao u julu, kada je zbog rata u Persijskom zalivu obustavljen dotok katarskog LNG-a. Zemlja je tada postala potpuno zavisna od ruskog tečnog prirodnog gasa.

Stručnjak za sankcije organizacije Urgewald Sebastijan Roters upozorio je da se procenjena vrednost evropskih kupovina sa Jamala tokom ove godine ubrzano približava iznosu od deset milijardi evra.

„Ostalo je samo 50 dana do stupanja januarske zabrane na snagu i Evropa mora da ostane pri svom stavu. Bez povlačenja, bez novih izuzetaka i bez novih načina da se ova trgovina održi“, poručio je Roters.

Međutim, sprovođenje zabrane otvara i ozbiljna logistička pitanja za rusku stranu, naročito tokom zimskih meseci. Projekat „Jamal LNG“, kojim upravlja ruska kompanija Novatek, oslanja se na relativno malu flotu specijalizovanih tankera ledolomačke klase Arc7.

Prednost evropskih luka jeste njihova blizina arktičkom postrojenju. Tankeri mogu brzo da isporuče teret i vrate se po novu pošiljku, čime se povećava efikasnost transporta. Gubitak evropskog tržišta primorao bi Rusiju da koristi znatno duže i skuplje pomorske pravce.

Situacija postaje posebno složena u decembru, kada led onemogućava brodovima koji ne pripadaju klasi Arc7 da priđu poluostrvu Jamal.

Podaci Urgewalda pokazuju da je od 2018. godine, tokom zimskog perioda od novembra do maja, Severnim morskim putem u istočnom pravcu prevezeno svega 11 pošiljki tankerima klase Arc7. Ovaj podatak pokazuje koliko su mogućnosti preusmeravanja izvoza tokom zime ograničene.

Ipak, nekoliko tankera klase Arc7 tokom ove godine popravljeno je u jednom danskom brodogradilištu. Zahvaljujući tim radovima, brodovi će moći da nastave sa radom i nakon stupanja evropske zabrane na snagu.

Istovremeno, pojedine evropske kompanije razmatraju mogućnosti da nastave poslovanje povezano sa ruskim gasom bez njegovog direktnog uvoza na teritoriju Evropske unije.

Španska energetska kompanija Naturgy, koja sa projektom „Jamal LNG“ ima dugoročni ugovor za približno 2,5 miliona tona gasa godišnje, važeći do 2041. godine, saopštila je 29. oktobra da smatra mogućim nastavak kupovine ruskog LNG-a.

Predviđeni model podrazumevao bi preusmeravanje ugovorenih pošiljki na tržišta izvan Evropske unije. Na taj način kompanija bi mogla da zadrži postojeće komercijalne aranžmane, iako gas ne bi ulazio u evropske luke.

Rusija u međuvremenu već povećava izvoz prema azijskim kupcima. Tokom oktobra izvezla je rekordnih 3,42 miliona tona tečnog prirodnog gasa, čemu je doprinelo povećanje kineskih kupovina sa projekta „Arktik LNG-2“, još jednog arktičkog postrojenja kompanije Novatek koje se nalazi pod sankcijama.

Važno je, međutim, razlikovati procenjenu vrednost evropskog uvoza od stvarnog prihoda ruskih proizvođača. Urgewald svoje proračune zasniva na mesečno isporučenim količinama, energetskom koeficijentu od 13,7 megavat-sati po toni i prosečnoj mesečnoj ceni gasa na holandskom tržištu TTF.

Takav metod ne uključuje ugovorene popuste, troškove transporta, prerade, poreze niti eventualnu preprodaju. Zbog toga iznos od 8,7 milijardi evra ne predstavlja obračun dobiti Novateka ili prihoda ruske države, već procenu tržišne vrednosti isporučenog energenta.

Proračun se odnosi isključivo na projekat „Jamal LNG“ i ne obuhvata „Arktik LNG-2“ niti druge ruske projekte za proizvodnju tečnog prirodnog gasa.

Urgewald je ranije utvrdio da je evropski uvoz sa Jamala već tokom prvih devet meseci dostigao rekordnih 12,2 miliona tona. Oktobarski rezultati dodatno su povećali taj obim, uprkos približavanju datuma kada bi dugogodišnja trgovina trebalo da bude prekinuta.

Evropska unija tako ulazi u poslednjih 50 dana pred zabranu u situaciji u kojoj je potrošila više novca na ruski gas nego tokom cele prethodne godine, dok pojedini kupci već traže načine za nastavak poslovanja izvan evropskog tržišta.

Za Brisel će zato presudno pitanje biti da li će politička odluka o prekidu uvoza izdržati pritisak energetske krize, visokih cena i dugoročnih komercijalnih obaveza.